Uputstvo autorima

Ovo uputstvo je dostupno za preuzimanje i u pdf formatu.

Primenjena psihologija je časopis koji ima politiku otvorenog pristupa, u kom se publikuju prethodno recenzirani radovi i koji objavljuje empirijska istraživanja pokrivajući širok spektar psiholoških disciplina, kao što su organizacionu psihologija, klinička psihologija; razvojna psihologija; eksperimentalna psihologija (i kognitivne neuronauke); pedagoška psihologija; socijalna psihologija; mentalno zdravlje, biološka psihologija; psihometrija, psihologija ličnosti i psihologija sporta. Časopis objavljuje originalne istraživačke radove, meta-analize i replikacione studije vezane za najnovija dostignuća u psihologiji, ako imaju direktne ili indirektne implikacije na psihološku praksu. Pored objavljivanja rukopisa koji imaju jasno primenjen fokus, Primenjena psihologija omogućuje objavljivanje interdisciplinarnih istraživanja, koja povezuju psihologiju sa drugim srodnim oblastima istraživanja, kao što su političke nauke, medicina, molekularna genetika, pedagogija itd., podstičući interdisciplinarna autorstva. Primenjena psihologija pruža doprinos sistematskom pristupu replikacionoj krizi u psihologiji, objavljujući radove koji direktno reprodukuju prethodna istraživanja istih ili drugih autora, korišćenjem iste metodologije.

Pored slobodno prijavljenih članaka, Primenjena psihologija objavljuje specijalne brojeve jednom godišnje. Specijalni brojevi odnose se na naučne članke sa određenim tematskim fokusom, koje su priredili gosti urednici.

Izjava o prihvatanju etičkih standarda

Prilikom prijave rukopisa, autori moraju da izjave da se slažu sa etičkim standardima objavljivanja u Primenjenoj psihologiji. Više informacija u vezi sa Etičkim kodeksom u izdavanju radova i sprečavanju zloupotrebe podataka možete pronaći na sledećem linku: http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/dodatni_dokumenti/Eticki_kodeks_izdavastva_FFUNS%20.pdf

Autori treba da osiguraju da je istraživanje opisano u rukopisu sprovedeno u skladu sa etičkim standardima. Autori u rukopisu treba da navedu da je dobijena saglasnost institucionalnog etičkog odbora za sprovođenje istraživanja koja uključuju eksperimente sa ljudima, kao i dozvola za legalnu upotrebu upitnika i softvera u istraživanju. Uredništvo može zatražiti dozvolu za prevođenje, upotrebu i modifikovanje instrumenata, kao i softvera.

Inkluzivni jezik

Inkluzivni jezik se definiše kao „jezik kojim se izbegava upotreba određenih izraza ili reči za koje bi se moglo smatrati da isključuju određene grupe ljudi“. [1] Autori treba da koriste nepristrasan jezik i da izbegavaju opisivanje starosti, invalidnosti, rodnog identiteta, učešća u istraživanju, rasnog i etničkog identiteta, seksualne orijentacije, socijalno-ekonomskog statusa ili drugih karakteristika na način koji bi podrazumevao predrasude.

Primenjena psihologija podstiče autore da koriste Opšte principe za smanjenje pristrasnosti APA izdanja Priručnika za publikacije 7. izdanje na sledećem linku: https://apastyle.apa.org/style-grammar-guidelines/bias-free-language/general-principles 

Odgovorna praksa objavljivanja

Odgovorna praksa objavljivanja podrazumeva da se u časopis mogu slati samo rukopisi koji prethodno nisu nigde štampani, na engleskom ili bilo kom drugom jeziku. Izuzetno je važno da se predati rukopis u isto vreme ne razmatra za objavljivanje na drugom mestu. Prijavljeni rukopis treba da odobre svi autori. Ispravljeni rukopis posle recenzija takođe treba da odobre svi autori. Mogu se predati samo rukopisi za koje ne postoji sukob interesa.

Autori se moraju pobrinuti da je reč o originalnom rukopisu koji ne sadrži plagirane delove, u skladu sa politikom plagijarizma Primenjene psihologije. Ako autor otkrije značajnu grešku ili netačnost u prethodnom objavljenom članku, neophodno je odmah obavestiti glavnog urednika Primenjene psihologije i omogućiti povlačenje ili ispravke članka.

Jezik

Primenjena psihologija objavljuje radove na engleskom, kao i na srpskom i srodnim jezicima regionalnog govornog područja (hrvatski, bosanski, crnogorski). Autori treba da obezbede lekturu rukopisa. Ako je autorima potrebna pomoć u vezi s lektorisanjem ili prevodom rukopisa, mogu se javiti Centru za jezike Filozofskog fakulteta (http://centarzajezike.ff.uns.ac.rs).

Preprinti

Primenjena psihologija će razmotriti rukopise koji su već objavljeni kao preprint u otvorenom repozitorijumu, kao što je PsyArXiv. U tom slučaju, autori treba da daju izjavu da nisu preneli autorska prava na rukopis drugom izdavaču. Objavljeni članak u Primenjenoj psihologiji mora da sadrži sledeću izjavu:

Preprint ovog članka pre recenzije u Primenjenoj psihologiji nalazi se na (URL i doi).

Preprint se mora ažurirati u otvorenom repozitorijumu, kako bi se citirao objavljen članak sa doi brojem Primenjene psihologije.

Proces recenziranja

Primenjena psihologija primenjuje postupak dvostruko slepe recenzije. Sve rukopise inicijalno ocenjuje glavni urednik, kako bi procenio pogodnost za časopis. Rukopis se zatim prosleđuje sekretaru na dalju procenu. Sve radove anonimno recenziraju najmanje dva nezavisna recenzenta. Konačnu odluku u vezi sa prihvatanjem ili odbijanjem članaka donosi urednik. Na osnovu primljenih recenzija, urednik donosi jednu od sledećih odluka o rukopisu: A - prihvatanje, B - prihvatanje sa ispravkama, C - odbijanje sa sugestijom da se rad u velikoj meri ispravi i ponovo pošalje, ili D - odbijanje. Ako autor preda ispravljeni rukopis, treba pružiti odgovore na sve sugestije recenzenta. Ne podstiče se prepiska u vezi sa odlukama uredništva.

Slepa recenzija

Da bi se osigurao integritet slepe recenzije za podnošenje Primenjenoj psihologiji, treba uložiti sve napore kako bi se sprečilo da identiteti autora i recenzenata budu međusobno poznati. To podrazumeva da autori, urednici i recenzenti (koji prilažu dokumente kao deo svoje recenzije) provere da li su preduzeti sledeći koraci u vezi sa tekstom i svojstvima fajlova:

  • Autori dokumenta su izbrisali svoja imena iz teksta, a u referencama i fusnotama se koristi „Autor“ i godina, umesto imena autora, naslova članka itd.
  • Kod dokumenata Microsoft Office, identifikacija autora takođe treba ukloniti iz svojstava fajlova (pogledajte pod Datoteka u programu Word), klikom na sledeće, počev od Datoteka u glavnom meniju Microsoft aplikacije: Datoteka> Sačuvaj kao> Alat (ili Opcije na Mac-u)> Bezbednost> Ukloni lične podatke iz svojstava datoteke prilikom čuvanja> Sačuvaj.
  • Kod PDF-ova, imena autora takođe treba ukloniti iz Svojstava dokumenta koja se nalaze pod Datoteka na glavnom meniju Adobe Acrobata.

Prijava rukopisa

Autori mogu poslati rukopis putem platforme koja je dostupna na internet stranici časopisa. Pre nego što predaju rukopis, autori se podstiču da pažljivo prođu kroz listu za pripremu rukopisa.

Propratno pismo

Autori šalju motivaciono pismo glavnom uredniku, kao poseban fajl tokom prijave. U motivacionom pismu autori mogu da iskoriste priliku da objasne zašto će rukopis biti zanimljiv čitaocima. Važni delovi propratnog pisma su:

  1. Naslov rukopisa
  2. Glavni rezultati i njihov značaj
  3. Posebni zahtevi koje treba poštovati, kao što su etička pitanja, dozvola za upotrebu materijala zaštićenih autorskim pravima itd.
  4. Prethodne aktivnosti u skladu s praksom otvorene nauke, kao što su deponovani otvoreni podaci, deponovani preprinti dostavljenog rukopisa, preregistracija istraživanja itd.

Propratna pisma treba da sadrže sledeće izjave:

Potvrđujemo da ovaj rukopis nije objavljen negde drugde i da se ne razmatra na drugom mestu.

Svi autori su odobrili rukopis i slažu se sa njegovim predajom Primenjenoj psihologiji.

Naslovna strana

Naslov treba da bude koncizan, precizan i informativan. Standardna preporuka APA je da naslov ne sme da sadrži više od 15 reči. Ispod naslova navedena su imena autora i njihove afilijacije.  Ime koresponding autora treba da prati fusnota koja sadrži njegovu mejl adresu. Koresponding autor obaavlja prepisku u svim fazama recenziranja i objavljivanja.

Naslovna strana treba da sadrži informacije o izvorima finansiranja i zahvalnicama u sledećem formatu:

Finansiranje: Ovaj rad podržali su Švajcarska nacionalna naučna fondacija [broj donacije POLAP1175055] i Zajednički istraživački centar Evropske komisije [grant broj 114-451-2072 / 2016]

Zahvalnost: Ovde navedite sve pojedince koji su pružili pomoć tokom istraživanja i pisanja rukopisa. Zahvalnica će biti stavljena u objavljenu verziju članka neposredno pre liste referenci.

Izjava o sukobu interesa

Naslovna strana treba da sadrži izjavu o sukobu interesa u sledećem obliku:

Sukob interesa: Nemamo sukoba interesa za prijavljivanje.

Autori treba da otkriju bilo kakav finansijski ili nefinansijski sukob interesa u sledećem obliku:

Sukob interesa: opis sukoba interesa. Te interese sam otkrio u potpunosti Primenjenoj psihologiji, kao i plan za upravljanje potencijalnim sukobima koji proizilaze iz toga.

Naslovnu stranu treba priložiti na platformu kao poseban dokument.

Format rada

Rad mora biti napisan u tekst procesoru Microsoft Word, na stranici formata A4, fontom Times New Roman ili Cambria (12 tačaka), latinicom, sa razmakom od 1.5 reda, sa marginama od 2.54 cm (odnosi se na sve margine). Rad treba da bude dužine do jednog autorskog tabaka (do 30000 znakova, sa razmacima, bez referenci i priloga), a ukoliko je reč o kratkom izveštaju, rad treba da bude do 5 000 znakova (s razmacima) bez referenci i priloga. Redni brojevi strana treba da budu dati u gornjem desnom uglu, zajedno sa zaglavljem koje sadrži skraćeni naslov rada  (tzv. running head), pisan velikim slovima, bez imena autora. Zaglavlje ne sme imati više od 50 karaktera. Paginacija bi trebalo da počinje od prve strane. Rad treba da bude struktuiran u skladu sa IMRAD formatom i pravilima koja su definisana u 7. izdanju Priručnika Američke psihološke asocijacije (APA Publication Manual). Shodno tome, rad treba da sadrži odeljke Rezime sa ključnim rečima, Uvod, Metod, Rezultati, Diskusija, Zaključak (opciono), Reference, Prilozi (opciono), kao i naslov i rezime sa ključnim rečima na engleskom jeziku.

Rezime

Rezime treba da bude dužine do 250 reči. Na kraju rezimea treba dati ključne reči (do pet ključnih reči). Ukoliko je rad na srpskom jeziku, potrebno je priložiti naslov, rezime i ključne reči i na engleskom jeziku. Rezime po pravilu ne sadrži reference, sem ukoliko je to neophodno.

Naslovi odeljaka

Naslovi odeljaka (Metod, Rezultati i sl.) pišu se podebljanim slovima, „rečeničnim“ formatom (velikim početnim slovom), centrirano. Naslovi drugog nivoa se pišu podebljanim slovima, poravnato u levo i u „rečeničnoj“ formi. Naslovi trećeg nivoa pišu se poravnato u levo (podebljano, italikom u „rečeničnoj“ formi). Naslovi četvrtog nivoa se pišu uvučeno u odnosu na levu marginu, u rečeničnom formatu, podebljano i s tačkom na kraju. Naslovi petog nivoa, se pišu uvučeno u odnosu na levu marginu, u rečeničnom formatu, podebljano, italikom i s tačkom na kraju. Nazive instrumenata, u odeljku Metod, treba navoditi kao subordinirane podnaslove u okviru odeljka Instrumenti.

Formatiranje naslova i podnaslova:

Nivo naslova Format
1 Metod
2 Instrumenti
3 Velikih pet plus dva
4              Verzije za decu.
5              Procena roditelja.

Fusnote i skraćenice

Fusnote treba izbegavati. Skraćenice takođe treba izbegavati, osim izrazito uobičajenih. Skraćenice koje su navedene u tabelama i slikama treba da budu objašnjene. Objašnjenja (legenda) se daju ispod tabele ili slike.

Tabele

Tabele i grafikoni treba da budu sačinjeni u Wordu ili nekom Word-kompatibilnom formatu. Tabele i grafikone iz statističkih paketa treba prebaciti u Word. Iste podatke ne treba istovremeno prikazivati i tabelarno i grafički. Podaci koji su već dati u tabeli ili na grafikonu, ne smeju se ponavljati u tekstu, već se treba samo pozvati na njih. Tabele i grafikone je potrebno pozicionirati u samom radu, odnosno nije potrebno da se prilažu kao posebni dokumenti na platformu, već u sklopu rukopisa. Svaka tabela treba da bude označena brojem i adekvatnim nazivom. Broj tabele treba da bude napisan običnim slovima, a naziv tabele treba da bude dat u sledećem redu, kurzivom. Broj i naziv tabele nalaze se iznad tabele, poravnati u levo. Tabele ne smeju da sadrže vertikalne linije. Redovi tabele ne treba da budu razdvojeni linijama, ali zaglavlje tabele mora da bude linijom odvojeno od ostalih redova. Vrednosti u tabelama bi trebale da budu date u sredini kolone, sa decimalnim mestima pozicioniranim levim tabulatorom.

Korektan prikaz tabele:

Tabela 1

Korelacije nasilnog ponašanja i komponenti ispitne anksioznosti

  Fizičko nasilje Verbalno nasilje Relaciono nasilje
Zabrinutost -.23** -.24** -.14*
Negativna emocionalnost .27** .36** .24**

Napomena. * p < .05. ** p < .01.

Grafikoni i slike

Slike treba slati u elektronskoj formi sa rezolucijom od najmanje 300 dpi. Štampa časopisa je crno-bela, pa se autori mole da prilagode tabele, grafikone i slike crno-beloj štampi. Ukoliko se koristi ilustracija iz štampanog izvora nužno je pismeno odobrenje vlasnika autorskih prava. Naziv slike treba da bude prikazan ispod slike nakon oznake rednog broja. Na primer:

 

Slika 1. Interakcija pola i razreda kod učenika osnovne škole - dimenzija Neuroticizma

Rezultati statističke obrade

Rezultati statističkih testova treba da budu dati u sledećem obliku: F(1, 9) = 25.35, p < .001 i slično za druge testove (npr. χ²(5, N = 454) = 5.311, p > .10 ili t(452) = 2.06, p < .05). Treba navoditi manji broj konvencionalnih p nivoa (.05, .01 ili .001). Ukoliko je broj teorijski manji od 1 (npr. α, r, opterećenja u faktorskoj analizi, p nivo i sl.), nula se ne stavlja ispred tačke. Po pravilu, nazivi statističkih testova i oznaka treba da budu napisani u kurzivu, sem ako je reč o grčkim simbolima koji se ne pišu u kurzivu.

Decimalni brojevi

Uvažavajući statističke konvencije, decimalne brojeve treba pisati sa tačkom. Sve decimalne zapise treba zaokružiti na dve decimale, sem kada se navode indikatori fita, p nivo značajnosti i sl. gde je i podatak o razlikama na trećoj decimali bitan.

Navođenje referenci u tekstu

Imena stranih autora navode se u originalu, npr. Dimanche (1990), ili kada je potrebno u padežnom obliku „...rezultati Dimanchea (Dimanche, 1990)...“, s tim što je onda potrebno u zagradu staviti referencu. Ukoliko referenca ima dva autora, oba se navode u tekstu, npr. (Costa & McCrae, 1992). Ukoliko je u pitanju domaća referenca, umesto znaka „&“ navodi se „i“, npr. (Jovanović i Petrović, 2011). Ukoliko rad ima 3 ili više autora, u svakom navodu se pominju samo prezime prvog autora i skraćenica „et al.“ za strane reference, ili „i sar.“ za domaće. Na primer, na engleskom jeziku, prvi, i svaki sledeći navod bi imao formu (Roberts et al., 2004). Na srpskom jeziku, prvi, i svaki sledeći navod bi imao formu (Novović i sar., 2011). Ukoliko dva rada iz iste godine imaju istog prvog autora, a ostali su različiti, treba navesti onoliko imena autora koliko je potrebno da bi se reference mogle jasno razlikovati u tekstu. Na primer, reference (Black, White, Brown, & Green, 1991) i (Black, Brown, White, & Green, 1991) imaju istog prvog autora i istu godinu izdanja. U ovom slučaju, u tekstu bi se navodile kao (Black, White, et al., 1991) i (Black, Brown, et al., 1991).

Doslovno citiranje

Svaki citat koji je direktno preuzet iz teksta, bez obzira na dužinu, treba da prati referenca sa brojem strane. Za svaki citat duži od 350 znakova autor mora imati pismeno odobrenje vlasnika autorskih prava koje treba da priloži.

Spisak referenci

U spisku literature navode se samo reference na koje se autor pozvao u radu, abecednim redom po prezimenima autora. Ukoliko rad sadrži nekoliko referenci čiji je prvi autor isti, najpre se navode radovi u kojima je taj autor jedini autor, po rastućem redosledu godina izdanja, a potom se navode radovi u odnosu na abecedni red prvog slova prezimena drugog autora (ukoliko ima koautore). Ukoliko se navodi više radova istog autora u jednoj godini, godine treba da budu označene slovima a, b, c, npr. (1995a), (1995b). Za svaku referencu u popisu literature potrebno je navesti i DOI broj, ukoliko je dostupan. Na stranici https://www.crossref.org/requestaccount/, nakon otvaranja svog naloga, možete pronaći DOI broj za većinu dostupnih članaka. DOI broj se nalvodi u formatu linka: https://doi.org/10.1016/j.paid.2015.04.039

Monografija (knjiga)

Bibliografska jedinica knjige treba da sadrži prezime i inicijale autora, godinu izdanja, naslov knjige (kurzivom) i izdavača, odnosno:

Pantić, D. (1990). Promene vrednosnih orijentacija mladih u Srbiji. Institut društvenih nauka.

Nazivi knjiga na engleskom jeziku pišu se u „rečeničnom“  formatu, takođe u kurzivu. Ukoliko naziv knjige ima podnaslov, on može počinjati velikim slovom.

Zbornik u celini

Ukoliko se kao referenca navodi zbornik radova u celini, referenca ima sledeću formu:

Biro, M., Smederevac, S. i Novović, Z. (Ur.) (2010). Procena psiholoških i psihopatoloških fenomena. Centar za primenjenu psihologiju.

Poglavlje u knjizi ili zborniku

Ukoliko se navodi odeljak u knjizi ili zborniku radova, referenca ima sledeću formu:

Day, R. L. (1988). Measuring preferences. In R. Ferber (Ed.), Handbook of marketing reasearch (pp. 112-189). McGraw-Hill.

Naslovi stranih knjiga i zbornika treba da budu dati u „rečeničnoj formi“, sa početnim velikim slovom i ostalim malim. Ukoliko rad ima podnaslov, on se od naslova odvaja sa dve tačke i počinje velikim slovom. Ukoliko zbornik ima samo jednog urednika, umesto Eds. se navodi oblik jednine Ed. U domaćim referencama ovog tipa, strana skraćenica Ed. ili Eds. treba da glasi „Ur.“, a skraćenica „In“ - „U“.

Članak u časopisu

Referenca treba da sadrži prezimena i inicijale autora, godinu izdanja u zagradi, naslov članka, puno ime časopisa (kurzivom), volumen (kurzivom), stranice, i doi specifikaciju, odnosno:

Orbach, L., Herzog, M., & Fritz, A. (2019). Relation of state- and trait-math anxiety to intelligence, math achievement and learning motivation. Journal of Numerical Cognition, 5(3), 371–399. https://doi.org/10.5964/jnc.v5i3.204

Nazivi članaka pišu se u „rečeničnom“ formatu, u kom je samo prvo početno slovo veliko. Nazivi časopisa na engleskom jeziku pišu se tako da početna slova svih reči, izuzev veznika, budu velika. Nakon prezimena autora, uvek se stavlja zarez, kao i nakon inicijala (ukoliko ima više inicijala imena, zarez se stavlja nakon svih inicijala zajedno, a ne nakon svakog posebno). U domaćim referencama, znak „&“ treba zameniti veznikom „i“. Referenca rada objavljenog u časopisu koji se izdaje isključivo u elektronskoj formi ima iste elemente kao referenca rada iz štampanog časopisa, ali se nakon broja stranica navodi „Retrieved from“ (za domaće reference „Preuzeto sa“) i web adresa:

Sillick, T. J., & Schutte, N. S. (2006). Emotional intelligence and self-esteem mediate between perceived early parental love and adult happiness. E-Journal of Applied Psychology, 2(2), 38–48. Retrieved fromhttp://ojs.lib.swii.edu.au/index.php/ejap

Referenca za otvorene podatke

Podatke deponovane u otvoreni repozitorijum treba citirati na isti način kao i objavljene reference. Na primer:

O’Donohue, W. (2017). Content analysis of undergraduate psychology textbooks (ICPSR 21600; Version V1) [Data set]. ICPSR. https://doi.org/10.3886/ICPSR36966.v1

Ministry for the Environment. (2016). Vulnerable catchments (Version 17) [Data set]. https://data.mfe.govt.nz/layer/53523-vulnerable-catchments/

Ministry of Education. (2015). Transient students [Data set]. https://catalogue.data.govt.nz/dataset/transient-students

Internet dokument ili stranica

Kada je reč o veb dokumentu ili stranici, navodi se ime autora, godina, naziv dokumenta (kurzivom), datum kada je sajt posećen, i internet adresa sajta, npr.

Degelman, D. (2000). APA Style Essentials. Retrieved May 18, 2000 from: http://www.vanguard.edu/psychology/apa.pdf

Neobjavljeni materijali

Neobjavljeni materijali se ne preporučuju na spisku referenci. Međutim, ako ove reference moraju biti uključene, one bi trebale slediti standardni stil referenci, zamenom datuma objavljivanja sa „Neobjavljeni materijal“. Citiranje reference  „u štampi“ podrazumeva da je rad prihvaćen za objavljivanje.

Prevod referenci

Ukoliko se na recenziju predaje rad na engleskom jeziku i pri tome se citiraju reference na srpskom, potrebno je dati engleski prevod citiranih naslova u uglastim zagradama:

Padejski, N., & Biro, M. (2014). Faktori vulnerabilnosti za postraumatski stresni poremećaj kod žrtava partnerskog nasilja [Vulnerability factors for posttraumatic stress disorder in victims of intimate partner violence]. Primenjena psihologija, 7, 63–85. https://doi.org/10.19090/pp.2014.1.63-85

Dopuniski materijal

Primenjena psihologija podstiče autore da predaju dopunski materijal koji će poboljšati onlajn verziju objavljenog istraživačkog članka. Dodatni materijal obično uključuje relevantne dodatne podatke poput računarskog koda, velike tabele, dodatne slike ili priloge. Podnošenje dopunskog materijala vrši se istovremeno sa glavnim rukopisom. Autori bi trebalo da daju opisni naslov za svaku dodatnu datoteku. Iako dopunski materijal nije sastavni deo članka i ne može se formalno citirati, on je predmet postupka stručne recenzije.

Izjava o istraživačkim podacima

Da bi podstakla transparentnost, Primenjena psihologija podstiče autore da navedu dostupnost istraživačkih podataka u rukopisu. Transparentan tretman istraživačkih podataka podstiče dobru naučnu praksu, ponovljivost rezultata i poverenje u nauku. Ako ste podatke deponovali u neki od otvorenih repozitorijuma, podstičemo vas da navedete referencu u svom rukopisu i na listi referenci. Informacije o citiranju podataka nalaze se u odeljku „Reference“. Ako podaci nisu dostupni ili su neprikladni za objavljivanje, autori treba da navedu zašto, u odeljku pod naslovom Izjava o dostupnosti podataka. Ova izjava će se pojaviti uz objavljeni članak. Za više informacija posetite odeljak Otvorena nauka na internet stranici časopisa.

Pripremljen rukopis

Pripremljen rukopis će biti poslat koresponding autoru mejlom i trebalo bi ga vrati u roku od 48 sati od prijema. Ispravke treba ograničiti na tehničke greške. Redakcija Primenjene psihologije učiniće sve da vaš članak bude što brže i tačnije ispravljen i objavljen.

Objavljen članak

Koresponding autor će dobiti link do PDF-a sa konačnom objavljenom verzijom članka, koja je dostupna u otvorenom pristupu. Lnk se može koristiti za deljenje članka putem bilo kog komunikacionog kanala, uključujući mejl i društvene mreže.

[1] Inclusive language. Dictionary.com. Accessed February 20,  2021. https://www.dictionary.com/browse/inclusive-language