DISTINKTIVNI PROFIL PORODICA AKADEMSKI DAROVITIH ADOLESCENATA

Apstrakt

Istraživanje prikazano u ovom radu pretenduje da ispita prirodu relacija određenih karakteristika porodičnog funkcionisanja i akademske darovitosti, u cilju izoštravanja slike o distinktivnom profilu porodica sa darovitim detetom. U specifikovanju karakteristika porodičnog funkcionisanja, izbor je sveden na sledeće varijable: vaspitni stilovi roditelja, porodična podrška, koroditeljski odnosi, porodična kohezivnost i adaptabilnost i porodična afektivna vezanost. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 358 srpskih gimnazijalaca (177 akademski darovitih učenika i 181 prosečan učenik). Akademski daroviti adolescenti odabirani su na osnovu dva kriterijuma: IQ 120 i više na Kibernetičkoj bateriji testova inteligencije KOG 3 i odličan opšti školski uspeh. Prosečnim učenicima su smatrani oni čiji se IQ na pomenutoj bateriji nalazio u rasponu 90-110, a školski uspeh je bio niži od odličnog. Ispitivanje prostora varijabli porodičnog funkcionisanja obavljeno je primenom sledećih instrumenata: Skala vaspitnih stavova (VS skala), Upitnik percipirane porodične podrške (PSS-Fa), Upitnik koroditeljske saradnje (CFO), Upitnik porodične kohezivnosti i fleksibilnosti (FACES III) i Upitnik porodične afektivne vezanosti (IIBV). Dobijeni rezultati sugerišu da postoje značajne razlike u načinu funkcionisanja porodica sa akademski darovitim i porodica sa prosečnim adolescentom. Prvi tip porodica odlikuje veća izraženost toplo-popustljivih vaspitnih postupaka roditelja, u prvom redu majke, viši stepen suportivnosti u koroditeljstvu, te viši nivo porodične kohezivnosti, kao i siguran obrazac porodičnog afektivnog vezivanja, u čijoj osnovi počiva pozitivniji model sebe i drugih. Nalaz da daroviti učenici iziskuju niži stepen porodične podrške nije iznenađujući ukoliko se zna da je jedna od tri njihove suštinske karakteristike samostalnost, shvaćena kao minimalno oslanjanje na podršku drugih u aktivnostima ovladavanja domenom darovitosti.