Validacija Srpske adaptacije skale samookupiranosti

Apstrakt

Samookupiranost se najšire definiše kao patološki forma samosvesti, a karakteriše je patološki fokus na sebe, preokupiranost mislima o sebi koje ometaju svakodnevno funkcionisanje pojedinca. Ove preokupacija može biti usmerena na samoevaluaciju (privatna samookupiranost) ili preokupirane misli o sebi u kontekstu kako nas drugi doživljavaju (javna samookupiranost) Prvu operacionalizaciju konstrukta ponudili su MeKenzi i Holi. Skara je adaptirana na turski, španski i portugalski (uzorak iz Brazila) jezik. Pošto ova skala nije dostupna na srpskom jeziku, osmislili smo dve studije koje su imale za cilj njenu adaptaciju (Studija 1, N = 400) i validaciju (Studija 2, N = 212). Rezultati studije 1 potvrdili su originalnu dvofaktorsku strukturu, s tim što su iz srpske verzije instrumenta isključene po dve stavke na obe dimenzije. Pouzdanost javne samookupiranosti bila je α = .75, a privatne samookupiranosti α = .72. Strukturalna invarijantnost dve verzije potvrđena je preko Takerovog koeficijenta kongruencije (Takerov koeficijent i za javnu i za privatnu samookupiranosti iznosi .99). Rezultati studije 2 ukazuju na pozitivnu povezanost samookupiranosti sa patološkim narcizmom, privatnom i javnom samosvesti, depresijom, stresom i anksioznošću; i negativnu povezanost sa samopoštovanjem. Možemo zaključiti da je Srpska adaptacija Skale samookupiranosti kratka, pouzdana i validna mera za procenu patološkog aspekta samosvesnosti.