Kontrast i asimilacija svetline: testiranje hipoteza
DOI:
https://doi.org/10.19090/pp.2021.3.253-275Ključne reči:
svetlina, kontrast, asimilacija, spacijalna frekvenca, hipoteza diferencijalne stimulacijeApstrakt
Kontrast svetline je fenomen u kome dve sive mete jednake luminanse izgledaju kao da imaju različitu svetlinu usled toga što meta koja je okružena crnom površinom izgleda svetlije od mete koja je okružena belom površinom. Asimilacija svetline je fenomen u kome siva meta koja je okružena crnom površinom izgleda tamnije od mete jednake luminanse koja je okružena belom pozadinom. Prethodne studije istakle su značaj određenih aspekata stimulacije koji utiču na pojavu jednog od ova dva fenomena: spacijalna frekvenca induktora, veličina i smer razlike u reflektansi mete i induktora. Osim toga, na osnovu prethodnih studija, moguće je formulisati tri precizne hipoteze koje predviđaju pojavu ova dva fenomena: spacijalna frekvenca, diferencijalna stimulacija i asimetrija asimilacije. U ovom istraživanju, varirali smo reflektansu mete i induktora, kao i spacijalnu frekvencu induktora. Ova manipulacija omogućila nam je da testiramo uticaj ovih faktora, kao i da, na osnovu tri hipoteze imamo precizne predikcije za svaki stimulus. Naši rezultati su potvrdili uticaj testiranih faktora na svetlinu mete. Predložene hipoteze su loše predviđale dobijene podatke. Hipoteza diferencijalne stimulacije je tačno predvidela dobijen efekat za manje od pola stimulusa. Hipoteza spacijalne frekvence nije tačno predvidela veličine dobijenih efekata. Osim toga, najveći efekat asimilacije dobijen je sa induktorima niske spacijalne frekvence. Hipoteza asimetrije asimilacije nije predvidela ni jedan dobijen efekat..
Metrics
Downloads
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Sva prava zadržana (c) 2021 Predrag Nedimović, Sučica Zdravković
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo 4.0 Internacionalna licenca.