NASILJE PREMA ŽENAMA U INTIMNOM PARTNERSKOM ODNOSU I INSTITUCIONALNI ODGOVOR NA POTREBE ŽENA

Apstrakt

Iako postoje tendencije da se žene u partnerskoj relaciji prikažu kao jednako fizički agresivne koliko i muškarci, da iniciraju nasilje, svete se i koriste smrtonosnu silu gotovo isto kao i muškarci, nasilje muškaraca prema ženama je ozbiljnije, čine ga teža i učestalija dela, većeg raspona manifestacija i sa težim posledicama. Zbog toga je neopravdano govoriti o rodnoj simetriji i ovu vrstu nasilja predstavljati rodno neutralnim pojmovima. Ovaj rad sadrži pregled najvažnijih odlika posmatranog fenomena, stavljajući fokus na psihičko nasilje, koje igra ključnu ulogu u „slamanju otpora“ i u obezbeđivanju „dobrovoljne žrtve“, odnosno kontrolu prinudom, koja je strukturne prirode i koja se širi na sve aspekte života žene. Paradoksalno, napuštanje nasilnog partnera predstavlja faktor rizika za nasilje i smatra se da je potencijalno opasnije od ostajanja u vezi. U literaturi se na različite načine koncipira traženje pomoći i strategije prevladavanja koje koriste žene sa iskustvom nasilja, a istraživanja potvrđuju da one zavise od karakteristika nasilja i dostupnih resursa. Pokazuje se da je za izlazak iz nasilja i uspostavljanje novog života ključno da stručnjaci razumeju rodnu prirodu nasilja, da postoji efikasna društvena kontrola nasilnog ponašanja, podrška ženama pružana od specijalizovanih nezavisnih programa, u dužem periodu, koja je višedimenzionalna i dobro sinhronizovana, tako da uključuje žene i uzima u obzir njihove potrebe, šireći njihov osećaj sigurnosti i prostor za akciju.