BIHEJVIORALNO-GENETIČKE OSNOVE RELACIJA OSOBINA LIČNOSTI I ZADOVOLJSTVA ŽIVOTOM

Apstrakt

Rezultati savremenih istraživanja o vremenskoj stabilnosti subjektivnog blagostanja usmerili su pažnju istraživača na stabilne dispozicione karakteristike kao verovatan izvor individualnih razlika u zadovoljstvu životom. Glavni cilj ovog istraživanja usmeren je na ispitivanje stepena preklapanja genske varijanse zadovoljstva životom i osobina ličnosti iz modela Velikih pet (FFM). Uzorak su činili 121 par monozigotnih i 61 par dizigotnih blizanaca (prosečna starost 24.59 godina, SD = 7.11) sa teritorije Srbije. Na podacima prikupljenim pomoću Skale zadovoljstva životom i Revidiranog inventara ličnosti NEO-PI-R sprovedeno je multivarijatno genetsko modelovanje. Rezultati istraživanja ukazuju na to da najprikladnije indekse podesnosti ostvaruje AE model nezavisne putanje (χ²/df = 1.41, CFI = .92, TLI = .91, RMSEA = .07, AIC = 17400.81, BIC = 17558.68, SRMR = .10). Zadovoljstvo životom i svih pet osobina ličnosti dele umerene do jake genske osnove, dok zajednički genski doprinos za zadovoljstvo životom iznosi 40%. Rezultati istraživanja ukazuju na to da se specifični doprinosi nedeljene sredine mogu opisati kao umereni do jaki (od 61% za Neuroticizam, preko 41% za zadovoljstvo životom, do 23% za Savesnost). Čini se da genske osnove koje su zajedničke Neurotizmu, Ekstraverziji i Savesnosti doprinose individualnim razlikama u zadovoljstvu životom, te da je kognitivna procena zadovoljstva životom u velikoj meri zasnovana na emocionalnim tendencijama obuhvaćenim FFM. Rezultat da jedinstveni sredinski činioci značajno oblikuju zadovoljstvo životom ukazuje na potencijalne dobiti od sprovođenja intervencija zasnovanih na učenju ili usvajanju određene životne filozofije.