BLIZANAČKA STUDIJA ODNOSA IZMEĐU AGRESIVNOSTI I IMPULSIVNOSTI

Apstrakt

U objašnjenju agresivnih i impulsivnih ponašanja značajne doprinose ostvaruju genetski uticaji, a ujedno postoji i visok komorbiditet između ovih ponašanja. S obzirom na to, postavlja se pitanje da li su predispozicije za agresivna i impulsivna ponašanja pod uticajem istih genetskih i sredinskih činilaca. Osnovni cilj ovog istraživanja je ispitivanje etiologije fenotipske povezanosti agresivnosti i impulsivnosti. Preciznije, ispitano je koja komponenta agresivnosti (afektivna, bihejvioralna ili kognitivna) deli zajedničke genetske i sredinske činioce sa impulsivnošću. Na uzorku od 208 odraslih blizanačkih parova (132 monozigotnih blizanaca), srpska adaptacija Bas-Perijevog upitnika agresije je primenjena kao mera trikomponentne agresivnosti, i Skala bihejvioralnog sistema aktivacije iz Upitnika osetljivosti na potkrepljenje. Rezultati multivarijatnog biometrijskog metoda pokazuju da se agresivnost i impulsvinost mogu objasniti na osnovu zajedničke aditivne genetske (6% varijanse impulsivnosti i 16-31% varijanse komponenti agresivnosti) i zajedničke nedeljene sredinske varijanse (1% varijanse impulsivnosti i 11-47% varijanse komponenti agresivnosti), ali su ovi doprinosi mali. Afektivna komponenta agresivnosti (bes) pokazuje najviše genetske sličnosti sa impulsivnošću. Ovaj rezultat ukazuje na to da nedostatak regulacije besa i bihejvioralne kontrole dele, jednim delom, istu genetsku osnovu. Međutim, i agresivnost i impulsivnost sadrže veliki doprinos specifičnih genetskih i sredinskih efekata, što potvrđuje da su u pitanju različiti fenomeni.