USPEŠNOST REPRODUKCIJE U ZAVISNOSTI OD BROJA ČULA KOJIMA JE MOGUĆE ISKUSITI POJAM

Milica Popović Stijačić; Dušica Filipović Đurđević

doi:10.19090/pp.2015.3.335-352

Autori

Milica Popović Stijačić Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Dušica Filipović Đurđević Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu; Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu; Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

DOI:

https://doi.org/10.19090/pp.2015.3.335-352

Ključne reči:

efekat broja čula, efekat konkretnosti, slobodna reprodukcija, navođena reprodukcija, učenje parova reči

Apstrakt

Problem ovog istraživanja bio je ispitivanje uticaja broja čula kojima se može iskusiti neki pojam na uspešnost njegove reprodukcije. Pretpostavili smo da će se pojmovi koji se mogu iskusiti većim brojem čula tačnije reprodukovati u odnosu na one koji se mogu iskusiti manjim brojem čula, kao i u odnosu na apstraktne pojmove. U dva eksperimenta primenjeni su zadatak slobodne i zadatak navođene reprodukcije. U prvom eksperimentu dve grupe ispitanika učile su liste parova asocijativno povezanih reči. U svakoj listi varirani su stimulusi po konkretnosti, a pored toga, liste su se međusobno razlikovale po konkretnim rečima. Jedna lista sadržala je parove konkretnih pojmova koji se mogu iskusiti sa mnogo čula (čarapa‒patika), a druga lista sadržala je parove konkretnih pojmova koji se mogu iskusiti sa malo čula (plakat‒bilbord). U drugom eksperimentu ispitanici su učili jedinstvenu listu sa sve tri grupe parova reči. Pored standardnog efekta konkretnosti i vrste zadatka, kao i njihove interakcije, zabeležen je i efekat broja čula. U skladu sa očekivanjima, ispitanici su bili uspešniji u zadatku navođene reprodukcije, uspešnije su reprodukovali konkretne nego apstraktne reči i uspešnije su reprodukovali konkretne reči koje označavaju pojmove koji mogu da se iskuse pomoću većeg broja čulnih modaliteta nego one koji mogu da se iskuse manjim brojem čulnih modaliteta. Efekat broja čula zabeležen je u dugom eksperimentu kad su ispitanici učili sve tri grupe pojmova. Prema našim saznanjima, ovo predstavlja prvu empirijsku demonstraciju efekta broja čula kojima se može iskusiti neki pojam na uspešnost u reprodukciji. Pored toga, u prvom eksperimentu zabeležen je i očekivani izraženiji efekat konkretnosti u slučaju zadatka navođene reprodukcije. Ova interakcija izostala je u drugom eksperimentu, usled čega je potrebno nastaviti istraživanje ovog fenomena.

Metrics

Metrics Loading ...

Reference

Barsalou, L. W. (1999). Perceptual symbol systems. Behavioral and Brain Sciences, 22, 577–660.
http://dx.doi.org/10.1017/s0140525x99002149

Barsalou, L. W. (2003). Situated simulation in the human conceptual system. Language and Cognitive Processes, 18, 513–562.
http://dx.doi.org/10.1080/01690960344000026

Barsalou, L. W. (2009). Simulation, situated conceptualization and prediction. Philosophical Transactions of the Royal Society B, 364, 1281–1289.
http://dx.doi.org/10.1098/rstb.2008.0319

Barsalou, L. W. (2010). Grounded cognition: Past, present, and future. Topics in Cognitive Science, 2, 716–724.
http://dx.doi.org/10.1111/j.1756-8765.2010.01115.x

Begg, I. (1973). Imagery and integration in the recall of words. Canadian Journal of Psychology, 27, 159–167.
http://dx.doi.org/10.1037/h0082465

Bickhard, M. (2008). Is embodiment necessary? In P. Calvo & T. Gomila (Eds.), Handbook of cognitive science: An embodied approach (pp. 29–40). Amsterdam: Elsevier.
http://dx.doi.org/10.1016/B978-0-08-046616-3.00002-5

Bleasdale, F. A. (1987). Concreteness-dependent associative priming: Separate lexical organization for concrete and abstract words. Journal of Experimental Psychology: Learning, Memory, and Cognition, 13, 582–584.
http://dx.doi.org/10.1037/0278-7393.13.4.582

Cordier, F., & Le Ny, J.-F. (2005). Evidence of several components for word familiarity. Behavior Research Methods, 37, 528-537.
http://dx.doi.org/10.3758/BF03192724

Fliessbach, K., Weis, S., Klaver, P., Elger, C. E., & Weber, B. (2006). The effect of word concreteness on recognition memory. Neuroimage, 32, 1413–1421.
http://dx.doi.org/10.1016/j.neuroimage.2006.06.007

Fodor, J. A. (1975). The language of thought. Cambridge, MA: Harvard University Press.

Fodor, J., & Pylyshyn, Z. (1988). Connectionism and cognitive architecture: A critical analysis. Cognition, 28, 3–71.
http://dx.doi.org/10.1016/0010-0277(88)90031-5

Gallese, V., & Lakoff, G. (2005). The brain's concepts: The role of the sensory-motor system in reason and language. Cognitive Neuropsychology, 22, 455–479.
http://dx.doi.org/10.1080/02643290442000310

Holocomb, P. J., Kounios, J., Anderson, J. E., & West, W. C. (1999). Dual-coding, context-availability, and concreteness effect in sentence comprehension: An electrophysiological investigation. Journal of Experimental Psychology: Learning, Memory and Cognition, 25, 721–742.
http://dx.doi.org/10.1037/0278-7393.25.3.721

Horowitz, L. M., & Prytulak, L. S. (1969). Redintegrative memory. Psychological Review, 76, 519–531.
http://dx.doi.org/10.1037/h0028139

Kiefer, M., & Barsalou, L. W. (2013). Grounding the human conceptual system in perception, action, and internal states. In W. Prinz, M. Beisert, & A. Herwig
http://dx.doi.org/10.7551/mitpress/9780262018555.003.0015