TIPOVI LIČNOSTI U OKVIRU MODELA VELIKIH PET: POREĐENJE REŠENJA DOBIJENIH KLASTER ANALIZOM I ANALIZOM LATENTNIH PROFILA

Apstrakt

Osnovni cilj ovog istraživanja bio je da se utvrdi broj i sadržaj tipova ličnosti zasnovanih na skorovima ispitanika na dimenzijama modela Velikih pet. Za utvrđivanje tipova ličnosti korišćene su klaster analiza i analiza latentnih profila, te je drugi cilj istraživanja bilo ispitivanje kongruencije rešenja ekstrahovanih ovim metodama. Uzorak se sastojao od 842 ispitanika oba pola i starosti između 18 i 68 godina. Primenjen je upitnik BFI koji sadrži 44 stavke sa petostepenom skalom Likertovog tipa. Upitnik je pokazao zadovoljavajuća metrijska svojstva. Primenom dvoetapne kros-validacione procedure ekstrahovana su tri klastera. U analizi latentnih profila, rešenje sa tri klase se, takođe, pokazalo optimalnim. U oba slučaja, tipovi su imenovani kao „suzdržani“,„rezilijentni“ i „neadaptirani“. Suzdržani postižu prosečne skorove na svim dimenzijama, rezilijentni imaju niske skorove na skali Neuroticizam, a visoke na svim drugim dimenzijama, a ispitanici iz klastera neadaptiranih postižu visoke skorove na skali Neuroticizam, a niske na svim drugim dimenzijama. Vrednost Cohenovog kapa koeficijenta (κ = .70) ukazuje na visoku kongruenciju dva dobijena rešenja. Profil rezilijentnih, koji se izdvaja u okviru dominantne ARC (Asendorpf-Robins-Caspi) tipologije, dobijen je i u ovom istraživanju, što upućuje na njegovu kros-kulturalnu stabilnost. S druge strane, suzdržani i neadaptirani profili nisu u potpunosti podudarni s profilima hiperkontrolisanih i hipokontrolisanih iz ARC tipologije, iako je profil neadaptiranih, najčešće pod nazivom „nepoželjni“ izdvojen i u pojedinim drugim studijama. Rezultati ukazuju na značajnu, ali ne i potpunu, podudarnost sadržaja solucija ekstrahovanih dvema metodama, kao i na izvesne razlike između tipova ličnosti ekstrahovanih u našoj populaciji i rešenja identifikovanih u drugim kulturama.