Efekat implicitne kauzalnosti kod dece i odraslih

Apstrakt

Prvi cilj ovog rada je ispitati fenomen implicitne kauzalnosti kod dece i odraslih. Drugi cilj je ispitati značaj teorije uma, uzrasta i maternjeg jezika za javljanje efekta implicitne kauzalnosti. U ispitivanju je učestvovalo ukupno 212 ispitanika, od toga 128 ispitanika predškolskog uzrasta i 84 odrasla ispitanika srpskog i mađarskog maternjeg jezika. Lista stimulusa je obuhvatala glagole koji opisuju akciju i glagole koji opisuju stanje, ukupno18 glagola. Svi glagoli su se odnosili na interpersonalne relacije. Glagoli su prikazani u vidu proste interakcije: 'osoba A glagol osobu B'. Zadatak ispitanika je bio da pripišu kauzalnu odgovornost jednom od dva člana interakcije. Značaj teorije mišljenja, uzrasta i maternjeg jezika za javljanje efekta implicitne kauzalnosti ispitan je multivarijatnom analize varijanse za ponovljena merenja. Varijabla Uzrast (F(3,204)= 7.289; p< .01; Eta2= .097) ostvaruje statistički značajne efekte, dok je varijabla Maternji jezik u statistički značajnoj interakciji sa varijablom Uzrast (F(3,204)= 14.607; p< .001; Eta2= .087). Rezultati pokazuju da se trend odgovaranja odraslih ispitanika razlikuje od načina na koji ispitanici predškolskog uzrasta pripisuju kauzalnost jednom ili drugom članu interakcije, međutim kod dece su uočljivi različiti obrazci odgovaranja i s obzirom na prisustvo teorije uma. Ispitanici predškolskog uzrasta sa teorijom mišljenja pokazuju trend odgovaranja koji je sličan načinu pripisivanja kauzalnosti kod odraslih. Na osnovu nalaza može se zaključiti da razvoj sposobnosti razumevanja i tumačenja implicitnih informacija koje su deo verbalne komunikacije zahteva izvesne sposobnosti razumevanja mentalnih stanja. Tek kada razvije teoriju uma, dete je sposobno da odgovornost za doživljaje i postupke pripiše jednom ili drugom članu interakcije.