Provera Diz-Rediger-Mekdermotovog postupka izazivanja lažnih sećanja na srpskom uzorku materijala i ispitanika

Apstrakt

Lažna sećanja predstavljaju sadržaje koje ispitanik iznosi u situaciji prisećanja ali sa kojima nije imao prilike da se sretne i da ih iskusi u momentu na koji se sećanje odnosi, odnosno da ih tada zapamti. U uvodnom delu rada razmotrili smo značaj fenomena lažnih sećanja za različite oblasti primenjene psihologije. Asocijativna lažna sećanja izazvana Diz-Rediger- Mekdermotovim (DRM) postupkom dele glavna obeležja sa nizom ostalih fenomena lažnih sećanja, pri čemu ih je jednostavno demonstrirati pomoću svakodnevnog jezičkog materijala. Imajući u vidu da DRM postupak nije do sada primenjivan na domaćem govornom području, sproveli smo istraživanje u kojem je uzorku studenata koji govore srpski jezik (N=121) prikazano 14 lista od po 15 asocijativno povezanih reči. Liste su preuzete iz normativne studije sprovedene na engleskom i adaptirane tako da odgovaraju duhu srpskog. Osnovni nalaz je da su sve liste pobudile lažna sećanja i da se raspon proporcija lažnih sećanja (.02 – .37) kreće u okvirima konstatovanim sličnim istraživanjima na engleskom. Uz ovaj podatak, korelacija rangova lista u pogledu potencijala za izazivanje lažnih sećanja na engleskom i srpskom (.58) govori u prilog teze da su lažna sećanja DRM tipa robustan fenomen, relativno nezavistan od korišćenog jezika. Podaci do kojih smo došli dobro se uklapaju u Teoriju o aktivaciji i nadgledanju koja predstavlja dominantno objašnjenje mehanizma nastanka DRM lažnih sećanja. U zaključku smo ponudili sugestije za poboljšanja materijala i sugerisali moguće pravce daljeg istraživanja fenomena o kojem je reč.