Zadovoljstvo životom u Srbiji

Apstrakt

Zadovoljstvo životom je jedna od osnovnih komponenata ličnog blagostanja i određuje se kao globalna samoprocena kvaliteta života u odnosu na sopstvene kriterijume, nezavisno od konkretnih vrednosti, normi i ciljeva. Najčešće korišćeni instrument u proceni ove komponente blagostanja je Skala zadovoljstva životom (SWLS – Satisfaction With Life Scale; Diener et al., 1985). Skala je sa još nekim instrumentima primenjena u dva navrata na prigodnim uzorcima iz domaće populacije veličine 505 i 942 ispitanika oba pola (52% i 50% ispitanica), šireg raspona uzrasta (od 17 do 69 godina) i različitog obrazovnog statusa. Kao i na uzorcima iz drugih, uglavnom anglosaksonskih populacija, skala ima prihvatljive metrijske karakteristike. Struktura glavne komponente, koja obuhvata gotovo 60% ukupne varijanse, ukazuje na pregnantno definisan prvi glavni predmet merenja. Rezultati konfirmatornih faktorskih analiza dodatno potkrepljuju zaključak da je prostor merenja ove skale proste, jednodimenzionalne strukture. Saglasno očekivanjima iz nomološke mreže ličnog blagostanja, značajni korelati su ekonomski status, ekstraverzija, neuroticizam, samopoštovanje i samoefikasnost, dok pol nije značajan korelat zadovoljstva životom. Međutim, za razliku od rezultata većine dosadašnjih istraživanja, značajnim korelatima ove komponente ličnog blagostanja ispostavljaju se obrazovni status, prijatnost i intenzitet afektivnog doživljavanja, dok je uzrast takođe značajan, ali materijalnim statusom uslovljen prediktor zadovoljstva životom. Poređenje mera zadovoljstva životom, dobijenih putem SWLS, sa merama zadovoljstva životom iz Istraživanja svetskih vrednosti na uzorcima iz 16 zemalja, govori da su ispitanici iz Srbije u proseku za gotovo jednu standardnu devijaciju ispod većine razvijenijih zemalja.