Samoopisna i procesna mera kognitivne vulnerabilnosti za depresiju - veza sa disforičnim simptomima kod nekliničkog uzorka

Apstrakt

Iako je u većini studija demonstrirana veća senzitivnost procesnih mera naspram samoopisnih u predikciji depresivnih simptoma, neki noviji nalazi sugerišu da dve mere zapravo procenjuju različite aspekte kognitivne vulnerabilnosti za depresiju. Glavni cilj ovog istraživanja je bio da se utvrdi u kojoj meri su samoopisni nasuprot procesnim indikatorima kognitivne vulnerabilnosti za depresiju u vezi sa simptomima disforičnosti. Dodatni cilj je bila provera veze procesne mere sa disforičnim simptomima, kada se primeni sa i bez kognitivnog opterećenja (pamćenje šestocifrenog broja). Na uzorku od 1082 studenta (671 ženskog pola) su primenjeni sledeći instrumenti: Skala depresivnosti, anksioznosti i stresa, Srpski test ispreturanih rečenica (SSST) i Skala disfunkcionalnih stavova (DAS). Hijerarhijskom regresionom analizom je utvrđeno da su obe mere značajni i nezavisni prediktori disforičnih simptoma što ide u prilog pretpostavke o postojanju različitih aspekata kognitivne vulnerabilnosti za depresiju koje ove dve mere procenjuju. Kada je u pitanju samoopisna mera, obe dimenzije DAS-a, Perfekcionizam i Zavisnost, su ostvarile podjednak pojedinačni doprinos u predikciji (po 4%). SSST se pokazao kao bolji prediktor disforičnih simptoma od obe dimenzije DAS-a i kada je primenjen sa kognitivnim opterećenjem (9%) i bez njega (19%). Ovaj nalaz je u skladu sa teorijskim pretpostavkama o procesnim merama kao pouzdanijim indikatorima vulnerabilnosti budući da nisu podložne svesnom iskrivljavanju rezultata. Kada se posmatra efekat same manipulacije kognitivnim opterećenjem, rezultati su pokazali da je veza sa simptomima jača kada su u pitanju depresivni sadržaji na SSST-u dobijeni bez kognitivnog opterećenja što nije sasvim u skladu sa rezultatima stranih studija i može se objasniti specifičnostima našeg uzorka.