ERP korelati placebo i 'anti-placebo' efekata

Apstrakt

U ovom istraživanju bavili smo se neuralnim korelatima efekata placebo i 'anti-placebo' poruka putem merenja moždanih talasa (ERP). Umjesto uobičajenog termina nocebo, koristili smo termin 'anti-placebo', budući da poruke koje smo zadavali ispitanicima nisu trebale da proizvedu negativne efekte, već da umanje ili ponište efekat placeba. Primenili smo termalnu draž intenziteta 45 stepeni Celzijusa na kožu podlaktice. Ukupno je 29 studenata uzelo učešća u četiri eksperimentalne situacije: bez analgezije, nakon primene analgezije (korišćenjem EMLA kreme), nakon primene neutralne kreme koja je prezentovana kao analgetik (placebo situacija) i nakon primene EMLA kreme koja je prezentovana kao herbalna krema koja nije zvanično prihvaćena kao medikament ('anti-placebo' situacija). Neposredno nakon stimulacije, od ispitanika je zatraženo da procene nivo neprijatnosti na subjektivnoj skali osetljivosti 1–10, a nakon toga im je zadat kognitivni eksperiment, tokom koga su mereni ERP odgovori. Rezultati su pokazali tri glavna ERP efekta. U ranom efektu, sve tri eksperimentalne situacije koje su podrazumevale primenu anelgezije (tj. dve situacije sa farmako-anelgezijom + situacija sa placebo-aneglezijom) pokazale su različite profile ERP efekata u odnosu na situaciju u kojoj nije primenjena anelgezija. Ovaj rezultat smo interpretirali kao rano očekivanje da bilo koja vrsta anelgezije (uključujući placebo) treba da proizvede nekakav efekat, za razliku od situacije u kojoj nije bilo primene analgezije. Središnji ERP efekat je demonstrirao duže trajanje ERP efekata u situaciji sa 'anti-placebom' i u situaciji bez analgezije, dok su u situaciji sa primenom analgezije i u placebo situaciji ovi efekti bili mnogo kraći. Ovaj nas je rezultat naveo na zaključak da, na neuralnom planu, sugerisanje da je neki lek 'anti-placebo' proizvodi sličan profil ERP ili sličnu mentalnu aktivnost kao u situaciji bez leka. Ovaj rezultat poziva na preispitivanje preporuka lekara da neki lekovi nisu baš dobri, jer ovakve sugestije mogu potencijalno i nesvesno da umanje inače pozitivan efekat koji placebo ima tokom tretmana. Na kraju, u poznom efektu smo takođe uočili razlike između četiri eksperimentalne situacije, ali su ove razlike u vezi sa redosledom izlaganja eksperimentalnih situacija, te smo ih interpretirali kao artefakt eksperimentalnog dizajna.