GENSKI I SREDINSKI ČINIOCI EMOCIONALNE REGULACIJE I ZADOVOLJSTVA ŽIVOTOM: BLIZANAČKA STUDIJA

  • Ilija Milovanović Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
  • Selka Sadiković Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
  • Jasmina Kodžopeljić Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Ključne reči: blizanačka studija, emocionalna regulacija, emocionalna supresija, kognitivna preformulacija, zadovoljstvo životom

Apstrakt

Ekspanzija istraživanja indikatora mentalnog zdravlja krajem XX veka velikim delom stavlja faktore blagostanja u fokus interesovanja savremene psihološke nauke. Međutim, tek noviji rezultati bihejvioralno-genetičkih studija pružaju potpunu sliku o faktorima koji utiču na indikatore subjektivnog blagostanja kroz specifikaciju etiologije njihovog odnosa. Osnovni cilj ovog istraživanja usmeren je na procenu genskih i sredinskih činilaca koji utiču na kovariranje među merama zadovoljstva životom i emocionalne regulacije. Istraživanje je obuhvatalo 182 parova blizanaca (121 para monozigotnih i 61 para dizigotnih), oba pola, u starosnoj dobi 18 - 48 godina. Udeo pojedinih izvora kovariranja između ispitivanih fenotipova testiran je multivarijatnim biometrijskim metodom. Genski činioci objašnjavaju nešto veći deo varijanse zadovoljstva životom (53%), dok sredinski činioci imaju većinski udeo u objašnjenju različitih tipova emocionalne regulacije. Opšti genski činioci potencijalno su značajni samo u objašnjenju kognitivne preformulacije negativnih događaja, dok u ostalim slučajevima veća važnost pripada sredinskim faktorima. Uvid u fenotipske korelacije navedenih mera ukazuje na to da je reč o konstruktima koji ostvaruju niske do umerene korelacije, te da genski činioci imaju potencijalni značaj (45%) samo u slučaju kovariranja dve vrste kognitivne preformulacije događaja.

Objavljeno
14. 01. 2019.
Broj časopisa
Sekcija
Članci