Primenjena psihologija http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp sr-RS@latin primenjena.psihologija@ff.uns.ac.rs (Jasmina Pekić) primenjena.psihologija@ff.uns.ac.rs (Ilija Milovanović) Tue, 15 Jan 2019 10:45:43 +0000 OJS 3.1.0.1 http://blogs.law.harvard.edu/tech/rss 60 GENSKI I SREDINSKI ČINIOCI EMOCIONALNE REGULACIJE I ZADOVOLJSTVA ŽIVOTOM: BLIZANAČKA STUDIJA http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2152 <p>Ekspanzija istraživanja indikatora mentalnog zdravlja krajem XX veka velikim delom stavlja faktore blagostanja u fokus interesovanja savremene psihološke nauke. Međutim, tek noviji rezultati bihejvioralno-genetičkih studija pružaju potpunu sliku o faktorima koji utiču na indikatore subjektivnog blagostanja kroz specifikaciju etiologije njihovog odnosa. Osnovni cilj ovog istraživanja usmeren je na procenu genskih i sredinskih činilaca koji utiču na kovariranje među merama zadovoljstva životom i emocionalne regulacije. Istraživanje je obuhvatalo 182 parova blizanaca (121 para monozigotnih i 61 para dizigotnih), oba pola, u starosnoj dobi 18 - 48 godina. Udeo pojedinih izvora kovariranja između ispitivanih fenotipova testiran je multivarijatnim biometrijskim metodom. Genski činioci objašnjavaju nešto veći deo varijanse zadovoljstva životom (53%), dok sredinski činioci imaju većinski udeo u objašnjenju različitih tipova emocionalne regulacije. Opšti genski činioci potencijalno su značajni samo u objašnjenju kognitivne preformulacije negativnih događaja, dok u ostalim slučajevima veća važnost pripada sredinskim faktorima. Uvid u fenotipske korelacije navedenih mera ukazuje na to da je reč o konstruktima koji ostvaruju niske do umerene korelacije, te da genski činioci imaju potencijalni značaj (45%) samo u slučaju kovariranja dve vrste kognitivne preformulacije događaja.</p> Ilija Milovanović, Selka Sadiković, Jasmina Kodžopeljić ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2152 Mon, 14 Jan 2019 00:00:00 +0000 VALIDACIJA PROCENE ZIGOTNOSTI UPITNIČKIM PUTEM NA UZORKU ODRASLIH BLIZANACA IZ SRBIJE http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2153 <p>Najprecizniji metodi kojima se u bihejvioralno - genetičkim studijama procenjuje zigotnost blizanaca jesu procedure DNK analize. Medutim, budući da su za sprovođenje ovakvih analiza potrebna nezanemarljiva finansijska sredstva, istraživači se cesto odlučuju na nesto manje preciznu, ali finansijski znatno manje zahtevnu alternativu - primenu upitnika za procenu zigotnosti. Tačnost klasifikacije, odnosno tačnog prepoznavanja monozigotnih i dizigotnih blizanaca u velikom broju studija prevazilazi 90%, što je dovoljan razlog za njihovu široku primenu. U srpskoj bihejvioralno - genetičkoj studiji za procenu zigotnosti primenjuje se upitnik Oniščenka i saradnika, nazvan ,,Upitnik fizičkih sličnosti medu blizancima”. Pored fizičkih karakteristika, ovaj instrument obuhvata biološke markere zigotnosti i markere koji se odnose na ,,mešanje” blizanaca (pogrešno prepoznavanje jednog kao drugog od strane bliskih i nepoznatih osoba). Osnovni cilj istraživanja prikazanog u ovom radu jeste validacija ovog instrumenta. Osnovna istrazivačka pitanja koja se tom prilikom postavljaju odnose se na primenljivost ,,predefinisanih” diskriminativnih funkcija (s unapred određenim ponderima za indikatore), korišćenih u inostranim studijama, i na mogućnost identifikacije optimalnog seta prediktora zigotnosti na srpskom uzorku. Pri tome, kriterijum za procenu predstavljaju rezultati procene zigotnosti DNK analizom, koji se smatraju maksimalno pouzdanim. U istraživanju su učestvovala 222 para blizanaca istog pola, starosti približno 24 godine, ispitana u okviru blizanačke studije u periodu 2011 - 2018. Kao osnov za procenu zigotnosti, korišćen je upitnik Oniščenka i saradnika, a analitička procedura obuhvatala je evaluaciju kvaliteta predikcije zigotnosti na osnovu četiri diskriminativne funkcije: predefinisane funkcije razvijene u okviru BilSat studije u Nemačkoj, dve slobodno procenjene funkcije s 18, odnosno 24 prediktora, kao i funkcije koja obuhvata indikatore koji su u ovim analizama pokazali najveću diskriminativnu moć. Svaka analiza podrazumevala je unakrsnu validaciju na dva nasumično formirana poduzorka, (N1 = 107, N2 = 115), pri čemu su oba obuhvatila približno 80% monozigotnih i približno 20% dizigotnih blizanaca. Rezultati upućuju na visoku uspešnost predefinisane funkcije u identifikaciji monozigotnih, ali ne i dizigotnih blizanaca. Tačnost klasifikacije povećava se primenom ,,slobodno procenjenih” funkcija, mada procenat tačno identifikovanih dizigotnih blizanaca i dalje nije zadovoljavajući. Skup najboljih indikatora daje najuspešniju predikciju generalno, pri čemu tačnost prelazi 90%, ali prepoznavanje dizigotnih blizanaca pokazuje se kao problem koji tek očekuje zadovoljavajuće rešenje.</p> Petar Čolović, Bojan Branovački, Dragana Zgonjanin Bosić ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2153 Mon, 14 Jan 2019 00:00:00 +0000 ZAŠTO SE LJUDI RAZLIKUJU U MOTIVACIJI KA POSTIGNUĆU? BLIZANAČKA PORODIČNA STUDIJA http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2154 <p>Iako mnoge prethodne studije naglašavaju doprinose sredinskih činilaca, poput roditeljskog doma i školskog okruženja, motivaciji ka postignuću, klasične blizanačke studije sugerišu da i aditivni genetski i nedeljeni sredinski uticaji mogu da objasne individualne razlike u oblikovanju ovog fenotipa. Primenom nuklearnog porodičnog dizajna na podatke nemačke nacionalne TwinLife studije, analizirani su genski i sredinski doprinosi ispoljavanju motivacije ka postignuću kod adolescenata i mladih odraslih osoba. Kao što se očekivalo, rezultati su ukazali na značajne uticaje aditivne i neaditivne genetske komponente, kao i na značajne uticaje deljene sredine. Najveći procenat varijanse objašnjen je nedeljenim sredinskim uticajima, ukazujući tako na važnost individualnih iskustava u formiranju razlika u motivaciji ka postignuću. Rezultati ovog istraživanja ukazuju na potrebnu reviziju modela i teorija koje objašnjavaju varijacije u motivaciji ka postignuću isključivo kroz razlike u porodičnoj socijalizaciji.</p> Lea Klassen, Eike F. Eifler, Anke Hufer, Rainer Riemann ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2154 Mon, 14 Jan 2019 00:00:00 +0000 BLIZANAČKA STUDIJA ODNOSA IZMEĐU AGRESIVNOSTI I IMPULSIVNOSTI http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2155 <p>U objašnjenju agresivnih i impulsivnih ponašanja značajne doprinose ostvaruju genetski uticaji, a ujedno postoji i visok komorbiditet između ovih ponašanja. S obzirom na to, postavlja se pitanje da li su predispozicije za agresivna i impulsivna ponašanja pod uticajem istih genetskih i sredinskih činilaca. Osnovni cilj ovog istraživanja je ispitivanje etiologije fenotipske povezanosti agresivnosti i impulsivnosti. Preciznije, ispitano je koja komponenta agresivnosti (afektivna, bihejvioralna ili kognitivna) deli zajedničke genetske i sredinske činioce sa impulsivnošću. Na uzorku od 208 odraslih blizanačkih parova (132 monozigotnih blizanaca), srpska adaptacija Bas-Perijevog upitnika agresije je primenjena kao mera trikomponentne agresivnosti, i Skala bihejvioralnog sistema aktivacije iz Upitnika osetljivosti na potkrepljenje. Rezultati multivarijatnog biometrijskog metoda pokazuju da se agresivnost i impulsvinost mogu objasniti na osnovu zajedničke aditivne genetske (6% varijanse impulsivnosti i 16-31% varijanse komponenti agresivnosti) i zajedničke nedeljene sredinske varijanse (1% varijanse impulsivnosti i 11-47% varijanse komponenti agresivnosti), ali su ovi doprinosi mali. Afektivna komponenta agresivnosti (bes) pokazuje najviše genetske sličnosti sa impulsivnošću. Ovaj rezultat ukazuje na to da nedostatak regulacije besa i bihejvioralne kontrole dele, jednim delom, istu genetsku osnovu. Međutim, i agresivnost i impulsivnost sadrže veliki doprinos specifičnih genetskih i sredinskih efekata, što potvrđuje da su u pitanju različiti fenomeni.</p> Bojana Dinić, Željka Nikolašević, Milan Oljača, Vojislava Bugarski Ignjatović ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2155 Mon, 14 Jan 2019 00:00:00 +0000 TRAŽENJE SENZACIJA I RIZIČNA PONAŠANJA U SVETLU GENSKIH I SREDINSKIH ČINILACA http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2156 <p>Istraživanje sprovedeno na 171 paru odraslih blizanaca imalo je za cilj da odredi stepen doprinosa genskih i sredinskih činilaca formiranju optimalnog nivoa senzacija (Zakermanov konstrukt traženja senzacija), kao i sklonostima ka rizičnim oblicima ponašanja - konzumiranju cigareta i napijanju. U istraživanju je primenjena Skala traženja senzacija, kao i Upitnik o ličnim informacijama. Rezultati ukazuju na visoku heritabilnost pojedinačnih subdimenzija traženja sezacija (50% - 63%), kao i navike konzumiranja cigareta (75%). Doprinos nedeljene sredine se takođe pokazao kao značajan za objašnjenje individualnih razlika na ovim dimenzijama. Sa druge strane, na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da nedeljena sredina ostvaruje najveći doprinos na razvoj sklonosti ka zloupotrebi alkohola (68%). Takođe, aditivni genski činioci ostvaruju većinski doprinos kovariranju mera traženja senzacija i različitih rizičnih ponašanja.</p> Milana Jovanov, Dragana Zgonjanin Bosić ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2156 Mon, 14 Jan 2019 00:00:00 +0000 BIHEJVIORALNO-GENETIČKE OSNOVE RELACIJA OSOBINA LIČNOSTI I ZADOVOLJSTVA ŽIVOTOM http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2157 <p>Rezultati savremenih istraživanja o vremenskoj stabilnosti subjektivnog blagostanja usmerili su pažnju istraživača na stabilne dispozicione karakteristike kao verovatan izvor individualnih razlika u zadovoljstvu životom. Glavni cilj ovog istraživanja usmeren je na ispitivanje stepena preklapanja genske varijanse zadovoljstva životom i osobina ličnosti iz modela Velikih pet (FFM). Uzorak su činili 121 par monozigotnih i 61 par dizigotnih blizanaca (prosečna starost 24.59 godina, SD = 7.11) sa teritorije Srbije. Na podacima prikupljenim pomoću Skale zadovoljstva životom i Revidiranog inventara ličnosti NEO-PI-R sprovedeno je multivarijatno genetsko modelovanje. Rezultati istraživanja ukazuju na to da najprikladnije indekse podesnosti ostvaruje AE model nezavisne putanje (χ²/df = 1.41, CFI = .92, TLI = .91, RMSEA = .07, AIC = 17400.81, BIC = 17558.68, SRMR = .10). Zadovoljstvo životom i svih pet osobina ličnosti dele umerene do jake genske osnove, dok zajednički genski doprinos za zadovoljstvo životom iznosi 40%. Rezultati istraživanja ukazuju na to da se specifični doprinosi nedeljene sredine mogu opisati kao umereni do jaki (od 61% za Neuroticizam, preko 41% za zadovoljstvo životom, do 23% za Savesnost). Čini se da genske osnove koje su zajedničke Neurotizmu, Ekstraverziji i Savesnosti doprinose individualnim razlikama u zadovoljstvu životom, te da je kognitivna procena zadovoljstva životom u velikoj meri zasnovana na emocionalnim tendencijama obuhvaćenim FFM. Rezultat da jedinstveni sredinski činioci značajno oblikuju zadovoljstvo životom ukazuje na potencijalne dobiti od sprovođenja intervencija zasnovanih na učenju ili usvajanju određene životne filozofije.</p> Selka Sadiković, Snežana Smederevac, Dušanka Mitrović, Ilija Milovanović ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2157 Mon, 14 Jan 2019 00:00:00 +0000