Primenjena psihologija http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp sr-RS@latin primenjena.psihologija@ff.uns.ac.rs (Jasmina Pekić) primenjena.psihologija@ff.uns.ac.rs (Ilija Milovanović) Thu, 16 Jan 2020 13:32:51 +0000 OJS 3.1.0.1 http://blogs.law.harvard.edu/tech/rss 60 KONSTRUKCIJA I VALIDACIJA TESTA ZAVERENIČKOG MIŠLJENJA http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2248 <p>Zavereničko mišljenje predstavlja način razumevanja okolnosti od ličnog, društvenog i istorijskog značaja u kome je zavera dominantan faktor. Cilj ovog rada je konstrukcija i validacija Testa zavereničkog mišljenja (TZM) koji teži merenju opšte sklonosti ka zavereničkom mišljenju, nasuprot verovanjima u specifične teorije zavere. U Studiji 1 (N = 356) konstruisana je verzija TZM sa 93 stavke, kasnije skraćena na 23 stavke u okviru faceta Kontrola informacija, Malverzacije na vlasti, Pretnja po sopstvenu državu i Pretnja po ličnu dobrobit. U Studiji 2 (N = 180) proverena je faktorska struktura i validnost finalne verzije TZM. Ekstrahovana su dva faktora: zavereničko mišljenje usmereno na zdravlje i dobrobit osobe (ZM) i stav prema institucijama i predstavnicima vlasti (SPV). U skladu sa očekivanjima, obrazac korelacija između zavereničkog mišljenja i relevantnih konstrukata je potvrdio njegovu konvergentnu valjanost. Takođe, ZM se pokazao kao dobar prediktor verovanja u konkretne teorije zavere. Konvergentna i kriterijumska valjanost, kao i psihometrijske karakteristike sugerišu da se TZM može koristiti kao indikator zavereničkog mišljenja, pri čemu je neophodno proveriti divergentnu valjanost oslanjanjem na druge konstrukte poput crta ličnosti. Pojava drugog faktora može se objasniti korišćenjem stavki čiji je sadržaj bio prevashodno politički. Ovaj faktor ne korelira ni sa jednim od spoljnih kriterijuma što govori u prilog tome da ne odražava zavereničko mišljenje.</p> Jelka Stojanov, Sara Stanisavljavić, Višnja Tatić, Aleksa Pantić ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2248 Thu, 16 Jan 2020 00:00:00 +0000 NASILJE PREMA ŽENAMA U INTIMNOM PARTNERSKOM ODNOSU I INSTITUCIONALNI ODGOVOR NA POTREBE ŽENA http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2249 <p>Iako postoje tendencije da se žene u partnerskoj relaciji prikažu kao jednako fizički agresivne koliko i muškarci, da iniciraju nasilje, svete se i koriste smrtonosnu silu gotovo isto kao i muškarci, nasilje muškaraca prema ženama je ozbiljnije, čine ga teža i učestalija dela, većeg raspona manifestacija i sa težim posledicama. Zbog toga je neopravdano govoriti o rodnoj simetriji i ovu vrstu nasilja predstavljati rodno neutralnim pojmovima. Ovaj rad sadrži pregled najvažnijih odlika posmatranog fenomena, stavljajući fokus na psihičko nasilje, koje igra ključnu ulogu u „slamanju otpora“ i u obezbeđivanju „dobrovoljne žrtve“, odnosno kontrolu prinudom, koja je strukturne prirode i koja se širi na sve aspekte života žene. Paradoksalno, napuštanje nasilnog partnera predstavlja faktor rizika za nasilje i smatra se da je potencijalno opasnije od ostajanja u vezi. U literaturi se na različite načine koncipira traženje pomoći i strategije prevladavanja koje koriste žene sa iskustvom nasilja, a istraživanja potvrđuju da one zavise od karakteristika nasilja i dostupnih resursa. Pokazuje se da je za izlazak iz nasilja i uspostavljanje novog života ključno da stručnjaci razumeju rodnu prirodu nasilja, da postoji efikasna društvena kontrola nasilnog ponašanja, podrška ženama pružana od specijalizovanih nezavisnih programa, u dužem periodu, koja je višedimenzionalna i dobro sinhronizovana, tako da uključuje žene i uzima u obzir njihove potrebe, šireći njihov osećaj sigurnosti i prostor za akciju.</p> Tanja Ignjatović ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2249 Thu, 16 Jan 2020 00:00:00 +0000 KONTAKTI, KONFLIKTI I MEĐUETNIČKI STAVOVI KOD DECE IZ SEVERNE MAKEDONIJE http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2250 <p>Pospešivanje odnosa među etničkim grupama koje imaju istoriju uzajamnih sukoba predstavlja težak zadatak, s obzirom na postojanje zamršenog repertoara uzajamnih neusklađenih procena i reakcija. Osim toga, iskustva dece koja odrastaju u takvim okolnostima retko su uzimana u obzir kroz istraživanja. Shodno tome, ovo istraživanje nastoji da upotpuni korpus nalaza o pomenutom problemu, fokusirajući se na međuetničke tenzije između Makedonaca i Albanaca koji žive u Republici Severna Makedonija, iako su nasilni sukobi među ovim etničkim grupama okončani 2001. godine. U radu je stavljen akcenat na relacije između percepcije kontakata i konflikata između dece nižeg osnovnoškolskog uzrasta i njihovih stavova prema deci druge nacionalnosti izraženih kroz naklonost, poverenje i spremnost na zajedničku igru. Podaci su prikupljeni na uzorku od 194-oro dece uzrasta od 6 do 11 godina (M = 8.4) primenom zadataka u formi igara koje su deci prezentovane preko tablet računara i platforme Qualtrics. Uzorak je prikupljen u dve škole i ujednačen je u pogledu etničke pripadnosti (45.9% dece makedonske nacionalnosti, 54.1% dece albanske nacionalnosti) i pola (57.7% devojčica). Rezultati serije regresionih analiza pokazuju da kvalitet međuetničkog kontakta i brojnost prijateljstava sa decom iz druge etničke grupe ostvaruju značajnu povezanost sa naklonošću, poverenjem i spremnošću za igru sa decom druge nacionalnosti, dok percepcija konflikata negativno korelira sa poverenjem prema deci koja pripadaju drugoj etničkoj grupi. Interakcija starosti dece i učestalosti kontakata predstavlja značajan prediktor spremnosti za igru sa decom iz druge etničke grupe, dok je interakcija statusa većinskog stanovništva i učestalosti kontakata značajan prediktor poverenja prema deci iz druge etničke grupe. Nalazi studije ističu važnost podsticanja konstruktivnih kontakata među decom dveju etničkih grupa u cilju poboljšanja međuetničkih odnosa.</p> Ana Tomovska Misoska, Laura Taylor, Jocelyn Dautel, Risa Rylander ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2250 Thu, 16 Jan 2020 00:00:00 +0000 RELACIJE IZMEĐU BALANSA PRIVATNOG I PROFESIONALNOG ŽIVOTA I VARIJABLI ZADOVOLJSTVA PARTNERSKIM RELACIJAMA http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2251 <p>Visoki zahtevi koje savremeno društvo stavlja pred pojedince mogu uticati na poimanje balansa između privatnih i profesionalnih uloga, kako u vanbrančim, tako i u bračnim zajednicama. Nesklad između privatne i profesionalne sfere života za ishod može imati slabu komunikaciju koja doprinosi udaljavanju i razlazu među partnerima. Osim toga, ukoliko pojedinac nije zadovoljan spremnošću partnera da ga sasluša, to, takođe, za ishod može imati slabljenje i prekid veze. U nastojanju da se ispitaju relacije između usklađenosti privatnih i profesionalnih uloga, zadovoljstva spremnošću partnera da sasluša onog drugog i procene vanbračne, odnosno bračne zajednice kao oslabljene, u istraživanju su analizirani podaci Nacionalnog centra za istraživanje porodice i braka pri Bowling Green State Univerzitetu. Na uzorku od 2150 ispitanika (1075 parova; 50% žena, prosečna starost 44 godine) primenjen je Upitnik prekida partnerske veze i Skala konflikata među životnim ulogama. Usklađenost privatne i profesionalne sfere života ostvaruje pozitivnu povezanost sa zadovoljstvom partnerovom spremnošću da sasluša onog drugog, dok je negativno povezana sa percepcijom oslabljenosti partnerskih relacija. Rezultati t-testa za nezavisne uzorke, takođe, ukazuju na to parovi koji žive u vanbračnoj zajednici izveštavaju o višem zadovoljstvu u pogledu spremnosti partnera da sasluša onog drugog, u odnosu na parove koji su u braku. Sa druge strane, parovi koji žive u braku ispoljili su viši stepen percepcije oslabljenosti partnerskih relacija nego parovi koji žive u vanbračnoj zajednici. Rezultati regresione analize sugerišu da je usklađenost privatnih i profesionalnih uloga pozitivno povezano sa zadovoljstvom u pogledu spremnosti partnera da sasluša onog drugog, dok je negativno povezano sa percepcijom oslabljenosti partnerskih relacija. Zadovoljstvo partnerovom spremnošću da sasluša onog drugog kao medijator ostvaruje indirektni efekat između negativno povezanih varijabli usklađenosti privatnih i profesionalnih uloga i percepcije oslabljenosti partnerskih relacija. Tip partnerske zajednice ostvaruje moderatorski efekat u relaciji između usklađenosti privatnih i profesionalnih uloga i zadovoljstva spremnošću partnera da sasluša onog drugog, odnosno između negativno povezanih varijabli usklađenosti privatnih i profesionalnih uloga i percepcije oslabljenosti partnerskih relacija. Naposletku, dužina trajanja veze moderira relacije između usklađenosti privatnih i profesionalnih uloga i zadovoljstva spremnošću partnera da sasluša onog drugog. Dobijeni nalazi produbljuju shvatanje relacija između usklađenosti privatnih i profesionalnih uloga, zadovoljstva partnerovom spremnošću da sasluša onog drugog i percepcije oslabljenosti partnerskih relacija.</p> Leslie Ramos Salazar, Thao Nguyen ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2251 Thu, 16 Jan 2020 00:00:00 +0000 EFEKTI OSOBINA LIČNOSTI I NEGATIVNIH ŽIVOTNIH DOGAĐAJA NA VRŠENJE NASILJA NAD DECOM OD STRANE OČEVA http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2252 <p>U dosadašnjim studijama su uglavnom istraživane karakteristike majki koje su imale sklonost ka vršenju nasilja nad svojom decom. Međutim, karakteristike očeva koji ispoljavaju nasilje nad decom su manje istražene. Cilj ovog istraživanja je bio ispitivanje efekata osobina ličnosti i učestalosti negativnih životnih događaja kod očeva, kao i njihove interakcije, na vršenje nasilja nad decom. Istraživanje je sprovedena na uzorku od 259 očeva iz opšte populacije iz Srbije. Rezultati su pokazali da veća agresivnost i veća učestalost negativnih životnih događaja značajno doprinose predviđanju nasilja nad decom od strane očeva. Nadalje, interakcija između neurotizma i negativnih životnih događaja se takođe pokazala značajnom, u smeru u kojem su očevi sa nižim neurotizmom i većom učestalošću negativnih životnih događaja više skloniji ispoljavanju nasilja nad decom. Rezultati ovog istraživanja potvrđuju da osobine ličnosti očeva mogu biti važne odrednice nasilničkog ponašanja prema deci, ali da je pojedine personološke karakteristike potrebno razmotriti u kontekstu negativnih situacionih faktora.</p> Ilija Milovanović, Bojana M. Dinić, Milana Jovanov, Selka Sadiković, Jasmina Kodžopeljić ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2252 Thu, 16 Jan 2020 00:00:00 +0000 RODNE RAZLIKE U NEGATIVNIM RELACIJSKIM ASPEKTIMA: ULOGA OSOBINA LIČNOSTI I KOMUNIKACIJE http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2253 <p>Istraživanjem su proverene rodne razlika u dimenzijama kvaliteta bliskih odnosa – negativnim razmenama (konflikti i antagonizam) sa bližnjima (majka, otac, sibling, partner, prijatelj), kao i utvrđivanje uloge osobina ličnosti i stilova komunikacije kao mogućih individualnih determinanti tih razlika. Uzorak je sačinjavalo 400 ispitanika iz Novoga Sada i okoline (69,3% ženskih), starosti od 19 do 51 godina. Prikupljanje podataka je realizovano putem skraćene verzije upitnika ličnosti Velikih pet plus dva (VP+2-70), upitnika kvaliteta bliskih odnosa Inventara mreže socijalnih odnosa (NRI) i skale za operacionalizaciju komunikacije Mera stilova komunikacije (CSM). Rezultati potvrđuju rodne specifičnosti izraženosti negativne razmene u pojedinim tipovima odnosa i njihovih veza sa osobinama ličnosti i stilovima komunikacije. Žene su imale veću negativnu razmenu s partnerom i ocem, a muškarci sa siblingom. Ekstravertnije žene se više sukobljavaju s majkom. Veću Otvorenost i Pozitivnu valencu muškaraca prate veći Konflikti s partnerom, a manji Antagonizam s prijateljima dok veću Savesnost prati veća negativna razmena sa siblingom. S roditeljima se sukobljavaju ćerke sa asertivnijom i sinovi s izražajnijom komunikacijom dok se s partnerima sukobljavaju asertivniji muškarci i izražajnije žene. Veća spremnost žena da se upuštaju u negativne razmene s očevima i partnerima verovatno proizlazi iz njihove veće usmerenosti na bavljenje relacijskim problemima i težnje ka emancipaciji. Sukobljavanje asertivnijih žena s roditeljima možda proizlazi iz negovanja iskrene komunikacije u primarnoj porodici. S obzirom da društvo forsira samostalnost muškaraca, očekivan je nalaz da će se s primarnom porodicom sukobljavati izražajniji muškarci. Ovaj rezultat ukazuje da je izražajnost i donekle izraz nezrelosti. Spremnost asertivnijih muškaraca na negativnu razmenu s partnerom ukazuje na njihovu veću uključenost u odnos.</p> Sanja Batić Očovaj, Nikolina Kuruzović ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2253 Thu, 16 Jan 2020 00:00:00 +0000