http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/issue/feed Primenjena psihologija 2019-10-18T11:12:55+00:00 Jasmina Pekić primenjena.psihologija@ff.uns.ac.rs Open Journal Systems http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2226 DEČJI CRTEŽI KAO TRIJAŽNO SREDSTVO ZA PROCENU NEGATIVNE EMOCIONALNOSTI KOD DECE IZBEGLICA 2019-10-18T11:12:55+00:00 Jelena Sokić jelena.sokic@tims.edu.rs Dušanka Đurović jelena.sokic@tims.edu.rs Mikloš Biro jelena.sokic@tims.edu.rs <p>Psiholozi koji rade sa ljudima u krizi suočavaju se sa problemom nedostatka dijagnostičkog instrumentarijuma koji može brzo i efikasno ukazati na indikatore traumatskog iskustva, čime bi se omogućila blagovremena i na pravi način osmišljena intervencija. Taj problem je posebno naglašen kod dece, odnosno, kod su- bjekata sa kojima je otežana verbalna komunikacija (npr. zbog nepoznavanja jezika), kao i kod ljudi u pokretu. Autori ovog rada bili su deo psihološkog interventnog tima na tzv. ,,Balkanskoj ruti” i suočili su se sa populacijom u krizi, koja je imala sve napred navedene odlike. Iz tog razloga, sprovedeno je istraživanje čiji je cilj bio da registruje moguće indirektne indikatore traume u spontanim crtežima dece izbeglica. Koristeći izražajne strategije koje deca koriste kako bi prikazala raspoloženje u svojim crteži- ma, fokusiralismo se na moguće pokazatelje traume. Od srpske dece iz domicilne populacije formirana je kontrolna grupa istog uzrasta kao i u grupi izbeglica (5 - 9 godina). Ukupno je prikuplje- no 464 crteža na kojima je primenjena analiza sadržaja i analiza Pickardovih ekspresivnih strategija. Analiza sadržaja je pokazala različite sadržajno specifične kategorije u odnosu na posmatrane grupe, pri čemu se kategorija nasilja i rata pojavljuje isključivo na crtežima u izbegličkoj grupi i korišćena je kao jedan od pokazate- lja traume. Dalja analiza je pokazala da je negativno raspoloženje prikazano složenijim i detaljnijim crtežima u obe grupe. Literalna ekspresivna strategija bila je specifična za izbegličku grupu, dok su različiti obrasci neliteralnih ekspresivnih strategija prepoznati kao indikatori raspoloženja u obe grupe. Nalazi ukazuju na to da se spontani dečiji crteži mogu koristiti kao trijažni alat za procenu emocionalnog stanja dece izbeglica i da imaju više prednosti u odnosu na druge dijagnostičke instrumente – dobijaju se brzo, spontano i ne dovode do retraumatizacije.</p> 2019-10-01T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2227 SAMOPOŠTOVANJE I PRILAGODBA NA STUDIJ: DA LI STUDENTI VIŠEG NIVOA SAMOPOŠTOVANJA IMAJU BOLJU EMOCIONALNU, SOCIJALNU I AKADEMSKU PRILAGODBU? 2019-10-18T11:12:55+00:00 Alija Selimović alija.selimovic@untz.ba Ljubica Tomić Selimović alija.selimovic@untz.ba Erna Emić Melisa Husarić alija.selimovic@untz.ba <p>Cilj rada bio je ispitati odnos opšteg samopoštovanja, procijenjenog preko Rosenbergove skale samopoštovanja, i prilagodbe na studij, operacionalizirane preko skorova na Baker-Siryk-ovoj skali prilagodbe na studij SACQ. Prilagodba na studij modelirana je preko četiri dimenzije prilagodbe: emocionalne, socijalne, akademske, i institucionalne. Studija je provedena na uzorku od 808 studenata (62.9% ženski; M = 21.88; SD = 2.35). Diskriminativnom analizom preko četiri modaliteta prilagodbe procijenjena je alokacija studenata na grupu visoko/nisko samopoštovanje. Izdvojena je značajna diskriminativna funkcija koja bi se mogla svesti na aspekte emocionalno-socijalne prilagodbe. Ukupno je obuhvaćeno oko 17% preklapanja između studentske prilagodbe i samopoštovanja. Studenti sa višim stepenom samopoštovanja imali su u prosjeku statistički značajno viši nivo prilagodbe na studij u odnosu na studente s nižim samopoštovanjem.</p> 2019-10-01T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2228 UJEDNAČENOST VEROVATNOĆA ZNAČENJA I OBRADA HOMONIMIJE U SRPSKOM JEZIKU 2019-10-18T11:12:54+00:00 Dušica Filipović Đurđević dusica.djurdjevic@f.bg.ac.rs <p>U ovom istraživanju grupa homonimnih imenica srpskog jezika (imenica sa višestrukim nepovezanim značenjima) izlagana je u normativnoj studiji i u eksperimentu sa zadatkom vizuelne leksičke odluke. Govornici, kojima je srpski jezik maternji, navodili su značenja homonima i procenjivali reči na skali familijarnosti i konkretnosti. Na osnovu njih, formirana je prva baza homonima srpskog jezika, koja sadrži značenja homonimnih imenica srpskog jezika koja su poznata ispitanicima, kao i procenjene verovatnoće svakog značenja, broj značenja, redundansu i entorpiju distribucije verovatnoće značenja, poznatost reči i konkretnost. U zadatku vizuelne leksičke odluke ponovljen je nalaz o sporijoj obradi homonima u odnosu na jednoznačne reči. Dodatno, obrada homonimnih imenica dovedena je u vezi sa redundansom – informaciono-teorijskom merom koja opisuje ujednačenost verovatnoća značenja. Rezultati su pokazali da su homonimi sa većom redundansom distribucije verovatnoća značenja (tj. neujednačenim verovatnoćama značenja) imali kraće vreme prepoznavanja. Ovaj nalaz je u skladu sa predikcijom izvedenom iz pristupa obradi višeznačnih reči koji se zasniva na dinamici razrešavanja značenja, po kojoj kompeticija između nepovezanih značenja dovodi do sporije obrade homonima. Međutim, u slučaju broja značenja i entropije, obrazac rezultata je donekle odstupao, zbog čega je potrebno nastaviti sa itraživanjem obrade višeznačnih reči.</p> 2019-10-01T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2229 ODRASLOST U NASTAJANJU, STATUS IDENTITETA I RODITELJSKA KONTROLA 2019-10-18T11:12:54+00:00 Ardijana Beričić inerceg@ffzg.hr Inja Erceg inerceg@ffzg.hr <p>Ciljevi ovog istraživanja bili su ispitati razlike između skupina pojedinaca različitog studentskog statusa u karakteristikama odraslosti u nastajanju i statusu identiteta, te provjeriti povezanost roditeljske kontrole s dimenzijama identiteta odraslih u nastajanju. Istraživanje je provedeno na uzorku od 363 sudionika u dobi od 18 do 25 godina. U istraživanju su korišteni sljedeći instrumenti: Inventar dimenzija odraslosti u nastajanju, Upitnik procesa razvoja identiteta, skale psihološke i bihejvioralne kontrole te helikopter ponašanja, kao i čestica koja mjeri subjektivan osjećaj odraslosti. Rezultati pokazuju kako se pojedinci različitog studentskog statusa razlikuju na tri dimenzije odraslosti u nastajanju: doba mogućnosti, doba nestabilnosti i doba osjećaja razmeđe, te dopunskoj skali doba fokusiranja na druge. Studenti u većoj mjeri nego diplomirani smatraju da je odraslost u nastajanju za njih doba nestabilnosti i doba osjećaja razmeđe, dok nestudenti u većoj mjeri nego studenti smatraju kako je odraslost u nastajanju za njih doba fokusiranja na druge. Većina pojedinaca koji su diplomirali se smatra odraslima, dok nestudenti i studenti većinom izjavljuju kako se smatraju odraslima samo u određenim aspektima. Nisu pronađene razlike u statusu identiteta između skupina različitog studentskog statusa. Na dimenziji obvezivanja pronađena je statistički značajna negativna povezanost s bihejvioralnom i psihološkom kontrolom majke, te s psihološkom kontrolom oca, dok je na dimenziji istraživanja pronađena samo statistički značajna negativna povezanost s helikopter ponašanjima majke.</p> 2019-10-01T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2230 PROCENA FINANSIJSKE SITUACIJE I ORIJENTACIJE U NALAŽENJU ZAPOSLENJA KAO FAKTORI PSIHO-FIZIČKOG ZDRAVLJA KOD NEZAPOSLENIH 2019-10-18T11:12:53+00:00 Nebojša Majstorović majstorovicn@ff.uns.ac.rs Dragana Jelić majstorovicn@ff.uns.ac.rs Boris Popov majstorovicn@ff.uns.ac.rs Jelena Matanović majstorovicn@ff.uns.ac.rs Ana Komlenić majstorovicn@ff.uns.ac.rs <p>Na uzorku od 222 nezaposlene osobe iz četiri regiona u Republici Srbiji sprovedeno je istraživanje sa ciljem da se ispita kakav efekat subjektivna percepcija finansijske situacije, nastale nakon gubitka posla, ostvaruje na učestalost simptoma poremećaja psiho-fizičkog zdravlja kod nezaposlenih. Podaci su prikupljeni pomoću upitnika za procenu učestalosti simptoma poremećaja psiho-fizičkog zdravlja, upitnika za subjektivnu procenu finansijske situacije i stavki koje se tiču prevalentnosti odnosa nezaposlene osobe prema situaciji gubitka posla (rešavanje ili poricanje tog problema). Rezultati podržavaju očekivanje da je percepcija težine finansijske situacije zaista faktor psiho-fizičkog zdravlja nezaposlenih osoba, kako ukupnog zdravlja tako i njegovih pojedinih dimenzija. Utvrđeno je da teška finansijska situacija narušava zdravlje nezaposlenih bez obzira na dužinu trajanja nezaposlenosti, nivo obrazovanja ili starost nezaposlenih osoba. Nadalje, podržano je i očekivanje da je orijentacija ka rešavanju problema nezaposlenosti povezana sa manje depresivnih i anksioznih simptoma kod nezaposlenih u odnosu na orijentaciju ka poricanju problema nezaposlenosti. Konačno, dobijeni rezultati pokazuju da nezaposlene žene izveštavaju o lošijem psiho-fizičkom zdravlju u odnosu na muškarce, ali i to da pol ne moderira odnos između subjektivne procene finansijske situacije i psiho-fizičkog zdravlja. Svi nalazi su diskutovani u okviru teorija o efektima gubitka zaposlenja i spram nalaza brojnih istraživanja u ovoj oblasti.</p> 2019-10-01T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2231 RETRAKCIJA: UTICAJ AUTORSTVA NA PROCENU DUBOKOUMNOSTI PSEUDODUBOKOUMNIH VERBALIZAMA: KO IZGOVARA I KO VERUJE U BESMISLICE? (2019, VOL. 12, BR. 2, STR. 183-204) 2019-10-18T11:12:52+00:00 Jasmina Pekić primenjena.psihologija@ff.uns.ac.rs <p>Uredništvo časopisa <em>Primenjena psihologija</em> ovim putem obaveštava naučnu i stručnu javnost o povlačenju rada „Uticaj autorstva na procenu pseudodubokoumnih verbalizama: ko izgovara i ko veruje u besmislice?“ autorki Sandre Ilić i Kaje Damnjanović, koji je objavljen u prošlom broju (2019, vol. 12, br. 2, str. 183-204). Rad se povlači na inicijativu autorki, a uz saglasnost Uredništva, jer su u tekstu intervencijom Uredništva načinjene izmene za koje nije dobijena saglasnost autorki, te čije ispravke nije bilo moguće objaviti u Erratum-u. Uredništvo nije odobrilo Erratum zbog jedinstvenog stava da je uklonjeni citat sporan, te da Uredništvo i Filozofski fakultet u Novom Sadu kao izdavač mogu snositi pravne posledice zbog eventualne povrede časti i ugleda citiranog autora. Uredništvo se u donošenju ove odluke rukovodilo <em>Etičkim kodeksom o objavljivanju radova i sprečavanju zloupotrebe podataka</em>, koji je donet 13.5.2013. godine na sednici Saveta Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, a u kojem se navodi da se urednik mora voditi politikom uređivačkog odbora časopisa i delati u skladu sa važećim pravnim okvirima koji se tiču javnih optužbi.</p> 2019-10-01T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement##