http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/issue/feed Primenjena psihologija 2019-05-22T06:09:24+00:00 Jasmina Pekić primenjena.psihologija@ff.uns.ac.rs Open Journal Systems http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2167 VALIDACIJA SRPSKE ADAPTACIJE SKALE REAKCIJA NA ISPITIVANJE 2019-05-22T06:09:24+00:00 Miša Avramović misa.avramovic@gmail.com <p>Ciljevi ovog istraživanja bili su usmereni ka proveri faktorske strukture i proceni nekih metrijskih karakteristika srpske adaptacije Skale reakcija na ispitivanje. Pored toga, kreirana je i skraćena verzija skale, sa idejom da se na taj način popravi loš fit originalne verzije instrumenta, kao i da se skala učini ekonomičnijom za zadavanje. Uzorak istraživanja činilo je 300 prigodno odabranih studenata, prosečne starosti 22.73 godina. U konfirmatornoj faktorskoj analizi testiran je fit dva modela. Prvi je imao korelirane faktore prvog reda, dok je u drugi model uveden faktor drugog reda. Puna verzija skale imala je loš fit. Međutim, skraćena verzija skale (od po 5 ajtema u svakoj subskali) imala je odličan fit prvog modela (CFI = .96; RMSEA = .048) i neznatno slabiji fit drugog modela (CFI = .95; RMSEA = .055). Skraćena verzija skale sačuvala je zadovoljavajuće koeficijente interne konzistencije (.78 do .91 za subskale i .92 za celu skalu). Skraćena verzija skale pokazala je visoku konvergentnu validnost, kroz visoke korelacije sa Inventarom ispitne anksioznosti. Kao takva, skaćena verzija skale ima svoju upotrebnu vrednost, kako u istraživačkom tako i u obrazovnom kontekstu.</p> 2019-03-26T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2168 PSIHOLOŠKO, TELESNO I SOCIJALNO BLAGOSTANJE STARIH OSOBA NAKON GUBITKA SUPRUŽNIKA 2019-05-22T06:09:23+00:00 Kristina Krstić Joksimović kristina.k.joksimovic@gmail.com Milica Lazić kristina.k.joksimovic@gmail.com Vesna Gavrilov- Jerković kristina.k.joksimovic@gmail.com Veljko Jovanović kristina.k.joksimovic@gmail.com Nikolija Rakočević kristina.k.joksimovic@gmail.com <p>Cilj ovog istraživanja je ispitivanje psihofizičkog i socijalnog blagostanja starih osoba nakon nedavnog gubitka supružnika. Istraživanje blagostanja starih ožalošćenih je sprovedeno poređenjem grupe tugujućih (64 ispitanika) i netugujućih starih osoba (104 ispitanika). Starost ispitanika obe grupe kretala se od 65 do 89 godina. Dobijeni rezultati potvrđuju postojanje značajnih razlika u nivou većine ispitivanih indikatora blagostanja. Razlike su uglavnom male do srednje veličine efekta. Stare osobe koje su u protekla dva do tri meseca izgubile supružnike ispoljavaju očekivano niže zadovoljstvo životom i niži doživljaj smisla života, kao i više vrednosti negativnog i niži stepen pozitivnog afekta u poređenju sa ispitanicima u bračnom odnosu. Dodatno, tugujuće osobe izveštavaju o većem doživljaju usamljenosti, uprkos snažnije percipiranoj dostupnosti instrumentalne podrške. Suprotno očekivanjima proisteklim iz nekih ranijih nalaza, razlike između tugujućih i netugujućih ispitanika nisu registrovane u pogledu stepena emocionalnog distresa i percipiranog zdravstvenog statusa. Takođe, ove dve grupe ispitanika se ne razlikuju po nivou rezilijentnosti i percipirane emocionalne podrške, dok se razlike pojavljuju u nivou funkcionalnog statusa. Tugujući ispitanici se pokazuju kao funkcionalno nezavisniji od netugujućih. Polne razlike u grupi tugujućih ispitanika utvrđene su samo u slučaju negativnog afekta, koji je u većoj meri zastupljen kod udovica. Uopšteno, dobijeni rezultati su u većem delu u skladu sa ranijim istraživanjima, ali delimično ukazuju i na izvesne specifičnosti koje moguće proističu iz nekih karakteristika tugovanja i starenja u našoj kulturi.</p> 2019-03-26T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2169 POVEZANOST PERCEPCIJE SIGURNOSTI POSLA I ZADOVOLJSTVA ASPEKTIMA POSLA SA KONTRAPRODUKTIVNIM RADNIM PONAŠANJIMA 2019-05-22T06:09:22+00:00 Ivana Strizović ivana.strizovic@gmail.com <p>Istraživanje je sprovedeno sa ciljem utvrđivanja organizacijskih faktora koji doprinose razvoju kontraproduktivnih radnih ponašanja. U skladu sa postavkama Teorije samodeterminacije, kao i na osnovu rezultata prethodnih istraživanja, pretpostavljeno je da će percepija veće nesigurnosti posla biti u pozitivnoj vezi sa kontraproduktivnim radnim ponašanjima. Takođe, ovim istraživanjem pretpostavljeno je da će zadovoljstvo poslom biti u negativnoj vezi sa kontraproduktivnim radnim ponašanjima, pri čemu će nezadovoljstvo kolegama i nadređenima biti najznačajnije determinante. U istraživanju je učestvovalo 233 zaposlenih, koji su se razlikovali u odnosu na sociodemografske varijable i tip zaposlenja. Rezultati su ukazali na to da postoji statistički značajna povezanost između zadovoljstva poslom i kontraproduktivnih radnih ponašanja, dok pretpostavka o postojanju značajne povezanosti između učestalosti ispoljavanja kontraproduktivnih radnih ponašanja i percepcije sigurnosti posla nije potvrđena. Iako dobijeni rezultati potvrđuju značaj organizacijskih činilaca u objašnjenju kontraproduktivnih radnih ponašanja, ti činioci objašnjavaju samo mali deo njihove varijanse, te bi buduća istraživanja trebalo da koriste interakcionistički pristup prema kojem se ispoljavanje kontraproduktivnih radnih ponašanja može najbolje predvideti ukoliko su nam poznate osobine ličnosti zaposlenih, kao i karakteristike organizacije.</p> 2019-03-26T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2170 SPOL KAO MODERATOR I DOB KAO MEDIJATOR VARIJABLE U PREDVIĐANJU ŠKOLSKE PRILAGODBE SAMOPROCIJENJENIM SIMPTOMIMA ADHD-A 2019-05-22T06:09:21+00:00 Tena Velki tvelki@foozos.hr Gabrijela Vrdoljak tvelki@foozos.hr <p>Cilj ovog istraživanja je ispitivanje moderatorske uloge spola u predviđanju školske prilagodbe (školskog uspjeha i akademske samoefikasnosti) na temelju samoprocijenjenih simptoma ADHD-a (hiperaktivnosti, impulzivnosti i nepažnje). Također je cilj ispitati i medijacijsku ulogu dobi u predviđanju školske prilagodbe na temelju samoprocijenjenih simptoma ADHD-a. U tu svrhu odabran je uzorak od 501 učenika, 4., 6. i 8. razreda osnovne škole, kako bi se obuhvatila oba potencijala identifikacijska perioda. Dječaka je bilo 50.7%, a prosječna dob je bila&nbsp; <em>M</em> = 12.72 (<em>SD</em> = 1.62). Za vrijeme trajanja jednog školskog sata učenici su ispunili Skalu Hiperaktivnost-Impulzivnost-Pažnja, gdje su procijenili izraženost svojih simptoma na temelju DSM-IV liste simptoma ADHD, zatim Upitnik samoefikasnosti za djecu i na kraju su dali opće podatke uključujući i podatke o školskom uspjehu. Rezultati su pokazali kako je varijabla spol imala samo glavni efekt, a ne moderatorski kako je pretpostavljeno. Varijabla dob je imala medijacijsku ulogu u povezanosti simptoma hiperaktivnosti i školskog uspjeha, tj. s povećanjem dobi učenika korelacije između hiperaktivnosti i školskog uspjeha prestaje biti statistički značajna. Također je dobivena i djelomična medijacijska uloga dobi u povezanosti simptoma nepažnje i obje mjere školske prilagodbe, tj. kako se povećava dob učenika dolazi do slabljenja povezanosti između simptoma nepažnje sa akademskom samoučinkovitosti i školskim uspjehom. Također su sva tri simptoma ADHD-a predviđala slabiju školsku prilagodbu, što govori u prilog tome da je i kod djece suspektne na ADHD, a ne samo one s dijagnozom, otežano funkcioniranje u školskoj domeni te ih pravovremeno treba uključiti u intervencijske programe, odnosno osigurati im odgovarajuću edukacijsku podršku.</p> 2019-03-26T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2171 KOGNITIVNA OBRADA DERIVIRANIH IMENICA SA VIŠEZNAČNIM SUFIKSIMA: BIHEJVIORALNA I STUDIJA OČNIH POKRETA 2019-05-22T06:09:21+00:00 Isidora Gatarić gataric.isidora@gmail.com <p>Primarn icilj ovog istraživanja bio je da ispita da li višeznačnost sufiksa utiče na leksičku obradu deriviranih imenica srpskog jezika. Shodno tome, u Eksperimentu 1 su derivirane imenice predstavljene ispitanicima izolovano u zadatku vizuelne leksičke odluke. Imajući u vidu to da je rečenični kontekst važan za leksičku obradu, Eksperiment 2 je dizajniran kao studija očnih pokreta sa rečenicama kao stimulusima (rečenicama u kojima su se nalazile derivirane imenice iz Eksperimenta 1). Prema našim saznanjima, slično eksperimentalno istraživanje nije do sada sprovedeno na srpskomjeziku, tako da ova studija predstavlja prvi pokušaj istraživanja ovog fenomena u srpskom. Identična statistička analiza korišćena je za analizu podataka prikupljenih u oba eksperimenta – Generalizovani Aditivni Mešoviti Modeli (GAMMs). Finalni rezultati svih GAMMs analiza ukazuju na to da višeznačnost sufiksa ne utiče na leksičku obradu deriviranih imenica srpskog jezika, bez obzirana to da li su stimulus prikazani izolovano ili u rečeničnom kontekstu. Dobijeni rezultati u potpunosti podržavaju a-morfnu perspektivu morfološko-leksičke obrade, kao i distributivni morfološki pristup iz teorijske lingvistike.</p> 2019-03-26T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement##