http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/issue/feed Primenjena psihologija 2020-10-21T22:20:15+00:00 Jasmina Pekić primenjena.psihologija@ff.uns.ac.rs Open Journal Systems http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2286 PREPOZNAVANJE FACIJALNIH EKSPRESIJA NA FOTOGRAFIJAMA, CRTEŽIMA I EMOTIKONIMA 2020-10-21T22:20:15+00:00 Senka Kostić senka.kostic@pr.ac.rs Tijana Todić Jakšić senka.kostic@pr.ac.rs Oliver Tošković senka.kostic@pr.ac.rs <p>Istraživanja ukazuju na različitu važnost delova lica u prepoznavanju različitih emocija. Pored toga, pokazano je da se neke emocije bolje prepoznaju na fotografijama nego na karikaturama lica, odnosno da se tačnost prepoznavanja smanjuje sa opadanjem broja dostupnih informacija. Polazeći od toga, postavili smo pitanje da li postoje razlike u tačnosti prepoznavanja facijalnih ekspresija emocija u slučaju da se one procenjuju preko fotografija ljudskog lica (ekološki validan stimulus), crteža tih lica (stimulus sa nekim naglašenim delovima) ili emotikona (podsticaj sa manje naglašenim delovima od crteža). Cilj istraživanja je bio da se ispita tačnost prepoznavanja emocija na licu u odnosu na vrstu emocije i tip vizuelne prezentacije. Uzorak u istraživanju su činili studenti prve i druge godine psihologije na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, ukupno njih 30 (ujednačenih po polu), starosti od 19 do 25 godina. Stimulusni materijal su činili izrazi emocija koji su bili prikazani na fotografijama, crtežima lica i emotikonima. Zadatak ispitanika je bio da osmotre stimulus i pošto se na ekranu pojave ponuđeni odgovori (popis 6 bazičnih emocija) klikom na taster odaberu emociju za koju misle da je prikazana na stimulusu. Kao faktore smo varirali vrstu prikazane emocije (sreća, tuga, iznenađenje, bes, gađenje, strah) i tip vizuelne prezentacije (fotografija ljudskog lica, crtež ljudskog lica i emotikon). Kao zavisnu varijablu koristili smo broj tačno prepoznatih izraza lica u svih 18 situacija. Rezultati su pokazali da postoji interakcija vrste osećanja koja se procenjuje i tipa vizuelne prezentacije, <em>F</em>(10; 290) = 10,55, <em>p</em> &lt;.01, ŋ<sup>2</sup> = .27. Naknadne analize ukazuju da nema razlika u prepoznavanju emocija sreće, ljutnje i iznenađenja u zavisnosti od složenosti prikaza, dok razlike postoje kod emocija tuge, straha i gađenja. Međutim, razlike nisu uvek u istom smeru, pošto kod tuge složenost prikaza ometa tačnost prepoznavanja i ona se najtačnije prepoznaje na emotikonu. Emocija straha se najtačnije prepoznaje na nešto složenijem prikazu (crtežu lica), a najlošije na ekološki najvalidnijem prikazu (fotografija). Najveća tačnost u prepoznavanju gađenja je na fotografiji lica kao najsloženijem prikazu. Možemo da zaključimo da količina prikazanih informacija na licu nije bitna za prepoznavanje nekih emocija (sreća, ljutnja i iznenađenje), bilo da se podjednako dobro ili loše prepoznaju na sva tri tipa prezentacije. Kod ostalih bazičnih emocija povećanje količine informacija na licu može da ometa prepoznavanje (tuga), da ga poboljša do nekog nivoa a da ga daljim povećanjem ometa (strah), ili da poboljšava prepoznavanje (gađenje).&nbsp;</p> 2020-10-22T03:42:07+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2287 MORALNA DISONANCA NA RADU I PSIHOFIZIČKO ZDRAVLJE ZAPOSLENIH 2020-10-21T22:17:41+00:00 Nebojša Majstorović majstorovicn@ff.uns.ac Božana Vidaković majstorovicn@ff.uns.ac <p>Cilj ovog istraživanja bio je utvrditi učestalost javljanja moralne disonance na radnom mestu kao i njene moguće posledice po psiho-fizičko zdravlje kod uposlenika. Etička disonanca definisana je kao stanje nastalo usled nesklada odluke ili akcije uposlenika i etičkih standarda važećih u organizaciji, pre svega, stanja izazvanog usled neetičnih zahteva postavljenih uposleniku od strane menadžmenta. Na uzorku od 311 uposlenika oba pola, zaposlenih u privatnom i javnom vladinom sektoru (56.7% u javnom vladinom sektoru), različitog obrazovnog nivoa, različite starosti i radnog staža, primenjene su mere psiho-fizičkog zdravlja, mere učestalosti etičke disonance na radu i upitnik demografskih karakteristika. Rezultati pokazuju da od 311 ispitanika njih 72% izveštava da je u poslednjih godinu dana barem jednom bilo u stanju etičke disonance, tako da su analize relacija merenih konstrukata sprovedene na ovih 224 uposlenika. Faktorizacijom upitnika SUED2R nađeno je da se mere etičke disonance, prema vrsti neetičnog zahteva, razvrstavaju u tri indikatora: laganje u korist organizacije, uznemiravanje drugih i podržavanje pogrešnih ljudi. Utvrđeno je da je učestalost etičke disonance značajno veća u privatnom nego u državnom sektoru, da povećana učestalost disonance na radu (posebno pritiska da se uznemiravaju drugi) kovarira sa povećanom učestalošću simptoma poremećaja svih merenih aspekata zdravlja. Zaključeno je da pritisak ka neetičnom (koruptivnom) ponašanju i nerazvijenost mehanizama zaštite od takvog pritiska u organizacijama verovatno doprinose narušavanju psiho-fizičkog zdravlja uposlenika. Značaj ovog istraživanja je u tome što je, po prvi put, jasno utvrđeno da je pritisak ka koruptivnom ponašanju povezan sa zdravljem uposlenika.</p> 2020-10-09T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2288 EVALUACIJA TAČNOSTI PROCENA LIČNOSTI NA OSNOVU PISANE VERBALNE PRODUKCIJE 2020-10-21T22:17:41+00:00 Lana Tucaković lana.tucakovic@f.bg.ac.rs Jovana Bjekić lana.tucakovic@f.bg.ac.rs Goran Knežević lana.tucakovic@f.bg.ac.rs <p>Proces procene ličnosti javlja se u svakodnevnim socijalnim interakcijama i predstavlja pokušaj identifikovanja karakteristika tuđe ličnosti i na taj način objašnjavanja prošlog i predviđanja budućeg ponašanja. Rezultati ovog procesa imaju implikacije na buduće odluke i postupke ljudi. Ovo istraživanje imalo je za cilj da ispita tačnost laičkih procena ekstraverzije i savesnosti na osnovu kratkih pisanih tekstova. Uzorak je činilo 215 ispitanika (<em>M<sub>starost</sub></em> = 28.58, <em>SD </em>= 10.30; 80.5% žena). Eksluzioni kriterijum bio je da su ispitanici psiholozi ili studenti psihologije, tj. da su upoznati sa istraživanjima i taksonomijama iz oblasti ličnosti. Ispitanici su procenili ekstraverziju i savesnost, na osnovu tekstova pisanih od strane pet različitih pojedinaca. Kriterijumi koji su korišćeni za ispitivanje tačnosti procene bili su slaganje mera samoprocene na HEXACO-PI-R-u ljudi koji su pisali tekstove i procena ispitanika, kao i slaganje između više procenjivača. Rezultati su pokazali da postoji umereno slaganje između procene od strane ispitanika i samoprocene autora tekstova u proceni ekstraverzije i savesnosti. Takođe, rezultati su pokazali da postoji visoko slaganje između procenjivača za ekstraverziju i savesnost. Ova studija ukazuje na to da je moguće proceniti nečiju ličnost na osnovu pisane verbalne produkcije, kao i da procenjivači imaju tendenciju da iz pisanih tekstova formiraju slične utiske o ličnosti.</p> 2020-10-09T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2289 PROFESIONALNI STRES KOD MEDICINSKOG OSOBLJA 2020-10-21T22:17:40+00:00 Tamara Klikovac tklikova@f.bg.ac.rs Đerđi Šarić tklikova@f.bg.ac.rs Vesna Korać tklikova@f.bg.ac.rs <p>Istraživanje je sprovedeno sa ciljem da se utvrdi nivo profesionalnog stresa na uzorku od 220 zdravstvenih radnika koji su pohađali akreditovan kurs „Dobra komunikacija sa pacijentima“ koji je tokom 2018. i 2019. godine održan u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Beogradu. Preko 70% ispitanih zdravstvenih radnika je iz primarnog nivoa zdravstvene zaštite (domovi zdravlja i manje ambulante pri većim domovima zdravlja). Po završetku кursa, uz popunjavanje evaluacije i testova znanja učesnici su zamoljeni da anonimno popune i skalu profesionalnog stresa sa ciljem da se proceni nivo profesionalnog stresa. Rezultati su pokazali da je nivo profesionalnog stresa za ceo ispitani uzorak umeren (<em>M</em> = 64.40; <em>SD</em> = 12.43). Jedina dobijena značajna razlika je prema polu, odnosno pokazalo se da žene zdravstveni radnici imaju viši nivo stresa u poređenju sa muškarcima. Očekivane pretpostavke koje su se odnosile na postojanje razlika u nivou profesionalnog stresa u odnosu na bračno stanje, godine starosti, radni staž i radno mesto nisu dobijene. Sagledavanje nivoa stresa zdravstvenih radnika je od značaja za organizovanje tematskih edukacija, kurseva i preventivnog rada sa ciljem da se na vreme prepoznaju i spreče štetni uticaji profesionalnog stresa na fizičko i mentalno zdravlje medicinskog osoblja.</p> 2020-10-09T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2290 KOGNITIVNA REGULACIJA EMOCIJA I SUBJEKTIVNO BLAGOSTANJE KOD ADOLESCENATA: POSTOJI LI DIREKTNA VEZA? 2020-10-21T22:17:39+00:00 Jelica Petrović jelica.petrovic@ff.uns.ac.rs Jovana Trbojević jelica.petrovic@ff.uns.ac.rs Emeše Dukai jelica.petrovic@ff.uns.ac.rs <p>Cilj ovog istraživanja bio je utvrditi koje su strategije kognitivne emocionalne regulacije najzastupljenije na uzroku adolescenata, na koji su način one povezane sa indikatorima mentalnog zdravlja adolescenata, te da li se veza između strategija kognitivne regulacije emocija i globalnog subjektivnog blagostanja ostvaruje direktno, ili preko pozitivnog i negativnog afektiviteta. Istraživanje je obavljeno na uzorku 206 učenika prosečnog uzrasta 16 godina. Rezultati su pokazali da su kod adolescenata najzastupljenije strategije pozitivna reformulacija i stavljanje u perspektivu, koje su, zajedno sa planiranjem i pozitivnim refokusiranjem, povezane sa pozitivnim merama mentalnog zdravlja (globalnim subjektivnim blagostanjem adolescenata i pozitivnim afektivitetom). Ruminacija, katastrofiziranje, samookrivljavanje, i u manjoj meri prihvatanje, su povezane sa negativnim afektivitetom. Analizom medijacije izdvojile su se dve strategije kognitivne emocionalne regulacije koje značajno predviđaju subjektivno blagostanje: pozitivna preformulacija i samo-okrivljavanje. Utvrđeno je da se veza između pozitivne preformulacije i subjektivnog blagostanja ostvaruje delimično direktno, a delimično je posredovana pozitivnim afektivitetom kao medijatorom. Rezultati istraživanja takođe su pokazali da se veza između samookrivljavanja i globalnog subjektivnog blagostanja ostvaruje isključivo indirektno - preko negativnog afektiviteta kao medijatora. U svetlu dobijenih rezultata, formulisane su neke praktične implikacije za preventivni i interventni rad sa adolescentima u cilju povećanja subjektivnog blagostanja.</p> 2020-10-09T00:00:00+00:00 ##submission.copyrightStatement##