http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/issue/feed Primenjena psihologija 2021-01-17T02:08:11+00:00 Jasmina Pekić primenjena.psihologija@ff.uns.ac.rs Open Journal Systems http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2301 NEREALISTIČNI OPTIMIZAM I DIMENZIJE HEXACO MODELA LIČNOSTI KAO PREDIKTORI PERCEPCIJE RIZIKA I POŠTOVANJA PREVENTIVNIH MERA TOKOM PRVOG TALASA PANDEMIJE 2021-01-17T02:08:11+00:00 Milan Oljača milanoljaca@ff.uns.ac.rs Selka Sadiković milanoljaca@ff.uns.ac.rs Bojan Branovački milanoljaca@ff.uns.ac.rs Dejan Pajić milanoljaca@ff.uns.ac.rs Snežana Smederevac milanoljaca@ff.uns.ac.rs Dušanka Mitrović milanoljaca@ff.uns.ac.rs <p>Ciljevi ovog istraživanja bili su ispitivanje potencijalnih razlika i faktora koji doprinose percepciji rizika i poštovanju preventivnih mera na početku (T1) i na kraju (T2) prvog talasa pandemije COVID-19. U istraživanju je učestvovalo 423 ispitanika (<em>M</em> = 30.29, <em>SD </em>= 14.45; 69% ženskog pola). Poštovanje mera, percepcija rizika i poverenje u informacije bili su značajno viši u T1 u poređenju sa T2. Značajni prediktori percepcije rizika u T1 i T2 bili su Emocionalnost (HEXACO-PI-R) i Nerealistički optimizam (NLE – Negativni životni događaji). Poverenje u informacije je bilo značajan prediktor u T1, dok je Nerealistički optimizam (Pozitivni životni događaji) bio značajan prediktor u T2. Kada je u pitanju poštovanje preventivnih mera, značajni prediktori u T1 su bili pol i Poverenje u informacije, dok su i u T1 i u T2 značajni prediktori bili Emocionalnost, Ekstraverzija i Savesnost (HEXACO-PI-R), NLE i Poverenje u informacije. Generalno posmatrano, rezultati ukazuju na to da je uloga osobina ličnosti u razumevanju poštovanja zaštitnih mera, bila važnija na kraju prvog talasa pandemije u odnosu na njen početak. Još jedan od zaključaka jeste da je Nerealistični optimizam (NLE) više izražen kod osoba koje su u manjem stepenu poštovale preporuke u vezi sa zaštitnim merama.</p> 2021-01-17T03:22:20+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2302 PSIHOLOŠKO BLAGOSTANJE KOD STUDENATA U SAMOIZOLACIJI TOKOM PANDEMIJE COVID-19 2021-01-17T02:08:11+00:00 Ognen Spasovski ognen@fzf.ukim.edu.mk Nikolina Kenig ognen@fzf.ukim.edu.mk <p>Pandemija COVID-19 rezultirala je merama zaključavanja koje je izrekla vlada Severne Makedonije, poznato je da uslovi samoizolacije imaju direktne efekte na mentalno zdravlje. Cilj ovog istraživanja bio je usmeren na ispitivanje potencijalnih zaštitne faktore psihološkog blagostanja kod studenata u samoizolaciji. Ukupno 510 studenata sa najvećeg univerziteta u zemlji (70% ženskog pola, <em>M<sub>starost</sub></em> = 21.12 godina, <em>SD</em> = 1.58) odgovorilo je na strukturirani onlajn upitnik, mesec dana nakon zaključavanja zemlje. Analiza višestruke linearne regresije izvršena je na pretpostavljenim zaštitnim faktorima blagostanja. Rezultati su pokazali da su značajni prediktori psihološkog blagostanja u uslovima izolacije: percipirana socijalna podrška tokom samoizolacije, samostalno bavljenje fizičkim aktivnostima, percepcija adekvatne informisanosti o virusu i načinima zaštite, kao i tendencija ka zastupanju teorija zavere o virusu i pandemiji. Percepcija medicinskih mera preporučenih od strane vlade, te ograničenje kretanja, zajedno sa aktivnostima čitanja/gledanja filmova, nisu bili značajni prediktori. Suočeni sa očekivanim daljim poteškoćama sa pandemijom, kreatori politike i naučna zajednica treba da razviju dobro osmišljene strategije, prilagođene različitim grupama, kako bi pružili odgovarajuću podršku ljudima da se izbore sa pandemijom i da na adekvatan način razumeju potrebne medicinske mere, restrikcije i sve važne informacije o virusu i pandemiji, u cilju smanjenja efekata teorija zavere koje bi mogle da podrivaju poverenje u zdravstveni sistem.</p> 2021-01-17T03:22:20+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2303 KOPING MEHANIZMI KAO MEDIJATORI U RELACIJI IZMEĐU PERCIPIRANOG STRESA I MERA PREDOSTROŽNOSTI TOKOM PANDEMIJE COVID-19 2021-01-17T02:08:10+00:00 Ana Genc jpekic@ff.uns.ac.rs Jasmina Pekić jpekic@ff.uns.ac.rs Ilija Milovanović jpekic@ff.uns.ac.rs <p>Aktuelna pandemija COVID-19 predstavlja akcidentnu krizu globalnih razmera koja je pred čovečanstvo postavila zahtev adaptivnog savladavanja nepoznatih i nisko kontrolabilnih stresora. Upravo zbog toga, ovo istraživanje u glavnom fokusu ima koping mehanizme, koji su najpre razmatrani u domenu njihove faktorske strukture, da bi se nakon toga ispitala medijatorska uloga koping mehanizama u relaciji između percepcije stresa i mera predostrožnosti u kontekstu pandemije. U istraživanju su učestvovala 582 odrasla ispitanika sa teritorije Srbije (75,7% žena), prosečne starosti 38,74 godine (<em>SD</em> = 10,48). U merenju koping mehanizama primenjena je skala Brief COPE (Coping Orientation to Problems Expirienced), percepcija stresa je ispitana skalom PSS (Perceived Stress Scale), dok je sklonost ka pridržavanju propisanih mera predostrožnosti ispitana skalom koja je konstruisana za potrebe ispitivanja. Eksplorativnom faktorskom analizom izdvojeno je 7 koping strategija, od kojih prva po funkciji odgovara suočavanju usmerenom na problem, druga suočavanju usmerenom na emocije, u trima izolovanim dimenzijama se prepoznaju&nbsp; strategije suočavanja izbegavanjem, dok se funkcija Humora i Religije nije mogla jasno odrediti. Nakon sprovođenja faktorske analize višeg reda izdvojena su dva faktora: prvi koji objedinjuje suočavanje usmereno na problem, odnosno na emocije, Humor i Religiju, i drugi faktor koji okuplja mehanizme usmerene na suočavanje izbegavanjem. Rezultati hijerarhijske regresione anlize sugerišu značajne parcijalne medijatorske efekte koping mehanizama, pri čemu prvi faktor višeg reda pospešuje efekte percepcije stresa na praktikovanje mera predostrožnosti, dok drugi faktor višeg reda ove efekte umanjuje. Dobijeni rezultati otvaraju pitanje primerenosti procene stresa uzrokovanog akcidentnom krizom standardnim instrumentima za merenje koping mehanizama, kao i mogućnosti adekvatnog reagovanja na stresore koji su nepoznati i nisko kontrolabilni.</p> 2021-01-17T03:22:20+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2304 DIREKTNI I INDIREKTNI EFEKTI NETOLERANCIJE NA NEIZVESNOST NA DISTRES TOKOM COVID-19 PANDEMIJE 2021-01-17T02:08:09+00:00 Jelena Blanuša jelena.blanusa@gmail.com Vesna Barzut jelena.blanusa@gmail.com Jasmina Knežević jelena.blanusa@gmail.com <p>Pandemija izazvana koronavirusom uticala je na celokupnu populaciju, izazivajući kod mnogih pojedinaca, indirektno ili direktno pogođenih, povišeni nivo distresa. Takva globalna kriza mentalnog zdravlja zahteva identifikaciju ključnih mehanizama koji dovode do povećanog distresa tokom pandemije. Specifičnost početka COVID-19 pandemije ogledala se u nedostatku informacija i, posledično, u visokom nivou procenjene neizvesnosti. Glavni cilj ovog istraživanja bio je ispitivanje efekta netolerancije na neizvesnost na doživljeni nivo distresa tokom pandemije. Dodatno, ispitivan je i posredni efekat medijske izloženosti, kao i straha u vezi&nbsp; sa COVID-19 infekcijom. Ukupno 740 ispitanika učestvovalo je u online istraživanju na početku pandemije u Republici Srbiji. U našem uzorku izmeren je umereno visok nivo distresa. Približno ⅓ ispitanika bila je u svakoj grupi: bez distresa, umereno visok i veoma povišen nivo distresa. Rezultati analize serijalne medijacije pokazali su da netolerancija na neizvesnost ima značajan direktan efekat na distres, ali i indirektan, preko straha od COVID-19 infekcije i preko medijske izloženosti. Viši nivo netolerancije na neizvesnost povezan je sa većom količinom vremena provedenom u traženju informacija u medijima i, nadalje, sa višim strahom i višim nivoom distresa. Pokazano je, takođe, da je medijska izloženost povezana sa povećanim nivoom straha od virusa. Ovakvi rezultati ukazuju na važnost nedvosmislenog i jasnog informisanja tokom krize, koje ima potencijal da smanji neizvesnost, i pružaju praktične implikacije za medije i državne institucije.</p> 2021-01-17T03:22:20+00:00 ##submission.copyrightStatement## http://primenjena.psihologija.ff.uns.ac.rs/index.php/pp/article/view/2305 “MY PRECIOUS… TOILET PAPER”: GOMILANJE ZALIHA TOKOM COVID-19 PANDEMIJE JE POVEZANO SA SEBIČNOŠĆU, ALI NE I SA STRAHOM 2021-01-17T02:08:09+00:00 Bojana Dinić bojana.dinic@ff.uns.ac.rs Bojana Bodroža bojana.dinic@ff.uns.ac.rs <p>Gomilanje zaliha tokom krize se obično shvata kao reakcija na doživljeni strah ili kao forma socijalnog ponašanja. Cilj ovog istraživanja je ispitivanje efekata osobina ličnosti iz domena antisocijalnih (sebičnost) i prosocijalnih tendencija i stanja specifičnog za konktest pandemije (strah u vezi s pandemijom) na gomilanje zaliha tokom COVID-19 pandemije. Istraživanje je sprovedeno tokom vanrednog stanja, po uvođenju policijskog časa, u martu i aprilu 2020. god. i finalni uzorak obuhvata 545 ispitanika (77.6% ženskog pola) iz Srbije. Prikupljeni su podaci o tri dimenzije sebičnosti (adaptivna, egocentrična i pathološka), šest tipova prosocijalnih tenencija (altruizam, smelost, pomaganje na zahtev, u emocionalno zahtevnim situacijama, javno i anonimno) i stanje straha u vezi s pandemijom. U pogledu demografskih karakteristika, rezultati pokazuju da pol, starost i nivo obrazovanja nisu povezani sa gomilanjem zaliha, ali broj članova domaćinstva ostvaruje pozitivnu vezu sa gomilanjem zaliha. Potom, adaptivna i patološka sebičnost, kao i tendencija pomaganja javno, ostvaruju niske pozitivne korelacije sa gomilanjem zaliha, dok altruizam ostvaruje nisku negativnu korelaciju. Dobijene korelacije ostaju značajne i nakon kontrole efekta veličine domaćinstva. Međutim, u regresionoj analizi, samo adaptivna sebičnost ostvaruje mali ali značajan efekat na gomilanje zaliha, povrh varijanse veličine domaćinstva. Rezultati pokazuju da strah u vezi s pandemijom nije povezan sa gomilanjem zaliha, što ukazuje na to da se gomilanje zaliha može shvatiti kao forma sebičnog ponašanja.</p> 2021-01-17T03:22:20+00:00 ##submission.copyrightStatement##