KONSTRUKCIJA I VALIDACIJA TESTA ZAVERENIČKOG MIŠLJENJA

  • Jelka Stojanov Department of Psychology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade
  • Sara Stanisavljavić Department of Psychology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade
  • Višnja Tatić Department of Psychology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade
  • Aleksa Pantić Department of Psychology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade
Ključne reči: konstrukcija testa, teorije zavere, Test zavereničkog mišljenja, validacija testa

Apstrakt

Zavereničko mišljenje predstavlja način razumevanja okolnosti od ličnog, društvenog i istorijskog značaja u kome je zavera dominantan faktor. Cilj ovog rada je konstrukcija i validacija Testa zavereničkog mišljenja (TZM) koji teži merenju opšte sklonosti ka zavereničkom mišljenju, nasuprot verovanjima u specifične teorije zavere. U Studiji 1 (N = 356) konstruisana je verzija TZM sa 93 stavke, kasnije skraćena na 23 stavke u okviru faceta Kontrola informacija, Malverzacije na vlasti, Pretnja po sopstvenu državu i Pretnja po ličnu dobrobit. U Studiji 2 (N = 180) proverena je faktorska struktura i validnost finalne verzije TZM. Ekstrahovana su dva faktora: zavereničko mišljenje usmereno na zdravlje i dobrobit osobe (ZM) i stav prema institucijama i predstavnicima vlasti (SPV). U skladu sa očekivanjima, obrazac korelacija između zavereničkog mišljenja i relevantnih konstrukata je potvrdio njegovu konvergentnu valjanost. Takođe, ZM se pokazao kao dobar prediktor verovanja u konkretne teorije zavere. Konvergentna i kriterijumska valjanost, kao i psihometrijske karakteristike sugerišu da se TZM može koristiti kao indikator zavereničkog mišljenja, pri čemu je neophodno proveriti divergentnu valjanost oslanjanjem na druge konstrukte poput crta ličnosti. Pojava drugog faktora može se objasniti korišćenjem stavki čiji je sadržaj bio prevashodno politički. Ovaj faktor ne korelira ni sa jednim od spoljnih kriterijuma što govori u prilog tome da ne odražava zavereničko mišljenje.

Objavljeno
16. 01. 2020.